Četvoro mladih vratili su se iz Kanade u Pančevo i pokrenuli neobičan biznis !
Sveće koje bude nostalgiju.
Može li miris jutarnje kafe ili hleba iz rerne podstaći ideju za biznis? Oprani čaršafi na štriku i kazan za rakiju?
Četvoro mladih poreklom sa ovih prostora, koji su profesionalna iskustva stekli u Kanadi, tvrde da i to može da pokrene biznis.
Danas u radionici u Pančevu koju su nazvali „Dunavski Plamen“ ručno prave sveće od sojinog voska.
Kanada i početak priče
Kako kažu, priča o njihovom poduhvatu počinje u Kanadi.
Četvoro prijatelja upoznalo se svojevremeno u Kičeneru. Arijana iz Zenice, Marko iz Krajine, Miloš sa Pala. Njih troje su u tu zemlju stigli kao deca, tokom ratnih devedesetih. Radmila je rođena u Kanadi, ali je odrasla uz porodicu i zajednicu koje su negovale balkansku kulturu.
Iz jednog razgovora pre dve godine došli su i do poslovne ideje. Ali i odluke koju retko ko u Kanadi tako lako donese – o povratku na Balkan.
Povratak
Kako navode, pitanje da li mogu da ožive poznate slike i mirise iz detinjstva je pokrenulo ideju.
Sada su to dva bračna para koji su iskustvo iz inostranstva spojili sa domaćim dobavljačima i lokalnom proizvodnjom.
Najpre su se Arijana i Marko skrasili u Pančevu, gde su kupili imanje koje danas obnavljaju. Za Miloša je povratak značio dolazak u zavičaj, na Pale, gde živi sa Radmilom.
Nekoliko puta mesečno nađu se u Dolovu pored Pančeva, gde u radionici izlivaju sveće.
Posao su počeli tako što su Arijana i Marko u Dolovu pokrenuli proizvodnju, a Miloš i Radmila su iz Kanade kreirali brend, sajt, marketing i prve kontakte sa kupcima.
Arijana je tamo studirala psihologiju, a radila je i kao konsultant za operativni menadžment. Marko je stručnjak za zaštitu životne sredine, Miloš dolazi iz oblasti logistike, nabavke i snabdevanja, dok je Radmila studirala političke nauke i međunarodni biznis i profesionalno se bavila strateškim razvojem poslovanja, sa posebnim fokusom na marketing, pozicioniranje i razvoj brenda.
„Nekada je potreban samo jedan miris da te vrati kući“
„Iz Kanade smo doneli različita iskustva i znanja koja se danas vrlo prirodno dopunjuju… Mislim da je upravo ta različitost jedna od naših najvećih prednosti, jer svako od nas poslu prilazi iz malo drugačijeg ugla, ali se ta znanja u praksi lepo povezuju“, pričaju Radmila i Arijana.
Kažu da su iz Kanade poneli disciplinu, profesionalne standarde, brzinu komunikacije i veru da mali brend može da razmišlja veliko od prvog dana.
„Ovde smo dodatno naučili koliko su odnosi, poverenje, preporuka i lični kontakt važni u poslovanju“, dodaju sagovornice.
Na pitanje kako su prelomili da se vrate i kako su porodica i prijatelji u Kanadi reagovali na odluku o povratku, kažu da su reakcije bile pomešane.
„Usledila su pitanja poput “Zašto biste se vraćali”, “Šta ćete tamo raditi“ i “Kako ćete živeti“. Važan deo odluke bilo je i to što smo želeli život sa manje jurnjave, manje potrebe da stalno zarađuješ više samo da bi održao isti tempo života. Želeli smo da usporimo, da imamo više vremena…“, navode.
Ručno izlivanje sveća
Objašnjavaju da ručno izlivanje sveća, bez mašina, zahteva drugačiji način rada. Podrazumeva nešto više organizacije, preciznije procese i striktniju kontrolu kvaliteta.
Od početka su odlučili da im fokus bude na mirisu. Upravo zato im dosta vremena oduzima testiranje voskova, fitilja, formulacije, intenzitet mirisa.
„Vosku i mirisu treba vreme da se pravilno povežu, svakoj formuli treba detaljno testiranje. Mnogo vremena smo proveli testirajući različite mirise, voskove, fitilje i dobavljače, praveći greške, menjajući formule i počinjući iznova. Nije bilo lako“.
Kako im je od početka bilo važno da naprave proizvod koji bi bez razmišljanja koristili u sopstvenim domovima izabrali su biljni vosak od zrna soje bez dodataka i mirise bez parabena i ftalata.
Soja se seje i žanje svake godine. Od njenog zrna nastaje mek, kremast vosak, i zato su baš njega izabrali za svaku sveću. Mirisna ulja biraju od dobavljača koji poseduju IFRA sertifikat i bezbednosni list.
Nastoje da ambalaža odnosno tegle budu ekološke, sa metalnim poklopcem. Kada sveća izgori, tegla se može oprati i koristiti za začine, kao držač za olovke i slično…
Izrada
„Miris testiramo dok ne bude onakav kakav smo želeli da postignemo. Zatim ručno izlivamo 100% sojin vosak u tegle. Potom lepimo etikete i pakujemo. Sve radimo ručno“, objašnjavaju sagovornice.
Kako pričaju Radmila i Arijana, veoma im je bilo važno da što više onoga što koriste u radu nabavljaju u Srbiji.
Izazovi u ovom poslovnom poduhvatu
„Ako gradimo brend koji govori o Balkanu, želimo da što veći deo posla regulišemo i sprovedemo kroz domaće dobavljače, štamparije, ambalažu, staklo i druge saradnike“, kaže Radmila.
To nije lako. Neki materijali koje traže se kod nas još ne proizvode ili ih nije lako pronaći u kvalitetu koji traže, pa se dešava da moraju da čekaju duže ili plate više.
Ali upravo su kroz taj proces otkrili nešto što nisu očekivali. Imali su dobavljače i saradnike koji su im pomogli i učinili mnogo više nego što su morali.
Njihove sveće kupci mogu da poruče preko sajta, a deo su ponude nekolicine prodavnica. Takođe ih izlažu i na bazarima i brojnim događajima širom Srbije.
Miris i kolekcija inspirisani zavičajem
Danas u kolekciji imaju više od 25 mirisa. Svaki nosi određeni naziv i asocijaciju. U svakoj od ovih sveća specifični sastojci, odnosno miris koji asocira baš na ono što piše na kutijici.
Badnje veče, na primer, ima miris hrastovog badnjaka, tamjana i tople smole. Svež pepermint, blagi eukaliptus i kap meda u toploj vanili, mirisi su skupljeni u sveći koju je ovaj četverac nazvao “Ko čeka dočeka“…
Tu su i naćve, sveća u izdubljenoj drvenoj posudi inspirisanoj starinskim naćvama u kojima se nekada mesio hleb. Pored sveća, prave i mirise za dom, orman, fioke i auto…
Izazovi pokretanja posla u Srbiji
Najveći izazov u pokretanju posla u Srbiji, kako pričaju, bili su im zakoni i administracija koji se razlikuju od propisa u Kanadi.
Na pitanje šta bi savetovali nekome iz dijaspore ko razmišlja o povratku i pokretanju biznisa u Srbiji, Radmila navodi da bi im rekla da ne čekaju savršen trenutak, jer on verovatno nikada neće doći.
„Stavite plan na papir, napravite realne korake, rokove i brojeve. Ideja postaje ozbiljan posao tek kada dobije strukturu. Povežite se sa ljudima koji su taj put već prošli. Mnogo se može naučiti i iz tuđih uspeha i iz tuđih grešaka“.
Međutim, navode i da im je najveća lekcija u ovom poslovnom poduhvatu bila da nauče kako ljudi ovde zaista kupuju i šta im je važno.
„Kulturološki pripadamo ovde, ali smo odrasli u drugačijem potrošačkom okruženju. U Kanadi je sasvim uobičajeno kupiti nešto lepo za sebe, spontano i bez posebnog razloga. Ovde je kupovina promišljena, naročito kada je reč o stvarima koje nisu neophodne. Ljudi žele da znaju šta kupuju, od koga kupuju i zašto taj proizvod vredi njihovog novca“.
Dunav kao važna spona
Korporativni pokloni su segment koji dalje žele da razvijaju jer primećuju da kompanije sve češće traže nešto što nije generičko, već specifično, da ima priču, identitet i emociju…
Prvi kupci njihovih sveća inače su ljudi iz Srbije. Ljudi u dijaspori su prirodan „sledeći krug“.
„Zanimljivo je da je dosta naših kupaca upravo iz dijaspore, dođu ovde, pronađu naše sveće i ponesu ih nazad sa sobom. Nekad za sebe, a nekad kao poklon drugima. To nam je možda i najlepši dokaz da proizvod može da putuje mnogo dalje od mesta na kojem je nastao“.
Ali, Dunavski Plamen ne vide samo kao brend za ljude balkanskog porekla.
„Ako neko kroz naš miris poželi da sazna više o priči iza šljivovice, krempite ili slave, onda smo uradili nešto što nam je veoma važno. Nismo kulturu samo sačuvali za one koji je već poznaju, već smo otvorili vrata i onima koji je tek otkrivaju“, kaže Arijana.
Radmila i Arijana bi volele da njihove sveće ljudi upamte po autentičnosti koji svaki miris nosi.
Radmila dodaje da je osećaj „kod kuće sam“ nešto što žele da osete oni koje sveće ponesu u Severnu Ameriku ili Evropu.
Na pitanje kako su odabrali naziv Dunavski Plamen, kažu da je ta reka bila prirodni simbol koji povezuje njih četvoro koji dolaze iz različitih krajeva Balkana, kao što Dunav prolazi kroz različite zemlje i gradove.
„Tako i mi doživljavamo Balkan, kao prostor različitih krajeva, ali i bezbroj zajedničkih uspomena, ukusa, mirisa i tradicija“, kažu na kraju razgovora.
izvor : Forbes.rs
