BRITANCI OSMISLILI CIGLU KOJA SE NE PEČE: Ne treba joj ni malter !!!

Proces gradnje znatno olakšan, a evo kako se proizvodi i od kojih materijala.

U svetu gde održivost postaje prioritet u građevinskom sektoru, istraživač Tavs Jorgensen sa Univerziteta Zapadne Engleske (UWE) razvija tehniku za proizvodnju cigli od prirodnog materijala poznatog kao kob – mešavine zemlje i slame.

Jorgensenov inovativni metod, baziran na ekstrudiranju ovog biomaterijala u kalupe za cigle, obećava ekološki prihvatljivu alternativu tradicionalnim građevinskim materijalima, uz nizak ugljenični otisak.

cigle.jpg
Profimedia 

Proces i prednosti kob cigli

Kombinacija zemlje, vode i vlaknastih materijala kao što je slama pruža osnovu za proizvodnju koba. Za razliku od klasičnih cigli koje zahtevaju proces pečenja, ove cigle se mogu oblikovati putem 3D štampanih kalupa. Izostanak procesa pečenja značajno smanjuje emisiju ugljen-dioksida, jer prirodni materijal ne prolazi kroz termičku obradu.

Takođe, ovakve cigle lako se vraćaju u sirovo stanje, omogućavajući potpunu cirkularnost materijala bez otpada, što ih čini izuzetno pogodnim za održivu gradnju.

Jorgensen je razvio nekoliko verzija koba. Kako je objasnio za Dezeen, laka verzija uključuje glinu i jezgro konoplje, dok teža verzija kombinuje pesak, glinu i slameni ječam. Ovo pruža mogućnost prilagođavanja materijala različitim konstrukcijskim zahtevima, što otvara šire mogućnosti primene u industriji.

Estetika i funkcionalnost bez maltera

Jedna od inovacija koju donosi ovaj projekat je dizajn međusobno povezivih cigli, što eliminiše potrebu za upotrebom maltera – tačke slabosti u tradicionalnim zidanim konstrukcijama.

shutterstock-625438148.jpg
Shutterstock 

Ova metoda ne samo da pojednostavljuje proces gradnje, već omogućava i estetske varijacije kroz kompleksne geometrijske oblike, koji uključuju šupljine za vazduh, čime se dodatno poboljšavaju termoizolaciona svojstva.

Podrška istraživačkim inicijativama za širu primenu

Podržan od strane Britanskog saveta za umetnost i humanistička istraživanja i kroz dodatna sredstva istraživačkih fondova, Jorgensenov rad ima za cilj industrijsko prihvatanje zemljanih tehnika gradnje kao odgovor na ekološke izazove građevinske industrije.

On ističe da je sektor građevinarstva jedan od najvećih zagađivača, te da je prelazak na tehnike koje uključuju sirove materijale kao što je kob ključ za smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.

Dok ekološke prednosti gradnje od zemlje već imaju svoje mesto u diskusijama o održivosti, ovaj projekat otvara vrata za dalju primenu kob materijala kao jednostavnog, dostupnog i ekološki prihvatljivog rešenja za savremene graditeljske izazove.

izvor : biznis.kurir.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *