Bez jasnog pobjednika na izborima u Švedskoj: Dug put do nove vlade !
Švedska je glasala, ali je formiranje vlade još uvek daleko. Socijaldemokratama kao najjačoj političkoj snazi, ali i konzervativcima, neophodni su partneri. Desničarski populisti zabeležili su neočekivan pad podrške.
Iako su ostvarile jedan od svojih najlošijih rezultata u poslednjih 100 godina, švedske socijaldemokrate slave. Prve prognoze pokazuju da ostaju najjača snaga u parlamentu, dok njihov levo-zeleni blok ima tesnu prednost u odnosu na stranke desnog centra.
Liderka partije Magdalena Anderson nada se povratku na čelo vlade nakon četiri godine u opoziciji: „Ukoliko konačni rezultati potvrde ove trendove, Švedska će dobiti novu vladu“, poručila je ona tokom izborne noći.
Međutim, sastav buduće vladajuće koalicije potpuno je neizvestan. Razlika između dva bloka je toliko mala da će konačan odnos snaga biti poznat tek nakon zvaničnog prebrojavanja svih glasova.
Čak i sa prednošću levo-zelenog bloka, Anderson se suočava sa ozbiljnim preprekama. Za formiranje većine neophodna joj je podrška preostale tri stranke iz bloka. Socijalistička Levica uslovljava podršku ulaskom u vladu, čemu se oštro protivi levoliberalna Partija centra.
Otuda se postavlja pitanje – da li situaciju može da iskoristi neko treći?
Upravo toj šansi se nada aktuelni premijer Ulf Kristerson iz umereno konzervativne partije Moderati. On priznaje da izborni ishod otežava situaciju, ali ističe da njegova politička opcija nigde ne žuri. Prema njegovim rečima, važnije je doneti ispravne odluke nego reagovati brzo.
Kristerson je najavio pokušaj okupljanja parlamentarne većine, ali modeli te saradnje ostaju nejasni.
Njegov prvobitni plan podrazumevao je direktno učešće desničarskih Švedskih demokrata u vlasti, koji su prethodne četiri godine iz parlamentarnih klupe podržavali njegovu manjinsku vladu.
Ovaj put desničari su računali i na ministarske fotelje. Međutim, prvi put od ulaska u parlament 2010. godine, Švedske demokrate su zabeležile pad rezultata u odnosu na prethodne izbore.
Lider stranke Džimi Okeson priznao je gubitak glasova, ali je na stranačkom skupu izneo optimističan stav:
„Bez obzira na sve, smatram da smo u ovoj kampanji ostvarili pobedu. Sve je više građana u našoj zemlji koji se ne ustručavaju da javno kažu da podržavaju našu politiku. Naprotiv, ponosni su na to“.
Pad podrške Švedskim demokratama iznenadio je javnost, ali i samu stranku. Okeson uzroke vidi u taktičkom glasanju za Liberale, kojima je pretila opasnost da ostanu ispod cenzusa od četiri odsto, a koji su na kraju ipak ušli u parlament.
Sa druge strane, politički analitičar švedskog javnog servisa SVT, Mats Knutson, prepoznaje dublje razloge:
„Džimi Okeson je imao jasnu ambiciju da po svaku cenu uđe u narednu vladu. Zbog toga je stranka pokazala visok nivo pragmatizma i ublažila radikalne stavove. To očigledno nije naišlo na odobravanje dela njihovih tradicionalnih birača“.
Dan nakon izbora Švedska nema jasnog pobednika, ali ima očiglednog gubitnika. Švedske demokrate su godinama beležile isključivo rast popularnosti. Nakon što su ih ostale parlamentarne snage dugo držale u političkoj izolaciji, postali su preveliki da bi bili ignorisani.
Ovi izbori trebali su u potpunosti da sruše preostale političke barijere oko njih. Umesto toga, desni populisti suočavaju se sa realnošću da je put do izvršne vlasti znatno teži nego što su predviđali, prenosi Dojče vele.
izvor : banjaluka.net
