Amerika nema dovoljno bombardera, neki će ostati u upotrebi do polovine veka !

Ratno vazduhoplovstvo Sjedinjenih Američkih Država nema planove da povuče iz upotrebe preostalu flotu bombardera Boing B-52 Stratofortress još najmanje nekoliko decenija. Ovi stari „bafovi“, kako ih nazivaju, ostaće u službi do kasnih 2040-ih ili ranih 2050-ih, možda i duže.

Međutim, iako će Vazduhoplovstvo već naredne godine početi da uvodi Nortrop Graman B-21 Rejder, B-52 neće biti jedini koji ostaju u floti bombardera.

Vazduhoplovstvo sada planira da uloži do 1,7 milijardi dolara u modernizaciju bombardera Rokvel B-1B Lanser i Nortrop B-2 Spirit do početka 2030-ih.

To predstavlja zaokret u odnosu na ranije planove, prema kojima je trebalo da i Lanser i Spirit budu povučeni iz upotrebe kako Rejder bude ulazio u službu. Vazdušna kampanja operacije Epski bes protiv Irana pokazala je da su oba aviona i dalje sposobne borbene platforme.

B-2 su izvodili misije iz kontinentalnog dela SAD, provodeći u vazduhu 37 sati ili više, dok su B-1B Lanser i B-52 gađali ciljeve u Iranu iz baza u Velikoj Britaniji.

Održavanje bombardera u letnom stanju je skupo

Američko ratno vazduhoplovstvo godinama pokušava da povuče zastarele letelice kako bi oslobodilo sredstva za nabavku novih lovaca i bombardera. Sada se pokazuje da stare letelice i dalje imaju borbeni potencijal. To se naročito videlo kod A-10 Tanderbolt II. On je dobio „novi život“ nakon rata u Iranu, iako je ranije smatran neadekvatnim za savremene vazdušne borbe.

Nakon što se pokazao efikasnim u napadima na iransku flotu malih brzih čamaca, povlačenje A-10 odloženo je za najmanje godinu dana. Ipak, neće dobiti dodatna sredstva za unapređenja. Nasuprot tome, Vazduhoplovstvo planira da uloži 342 miliona dolara u dodatnu modernizaciju preostalih B-1 između 2027. i 2031.

Trenutno je u aktivnoj službi 45 bombardera B-1B Lanser, raspoređenih u bazama Elsvort (Južna Dakota) i Dajs (Teksas).

„Ovaj zahtev obezbeđuje neophodna sredstva za modernizaciju platforme. Time se garantuje njena borbena efikasnost i relevantnost do 2037. godine“, navodi se u budžetskom dokumentu Vazduhoplovstva.

Dodatnih 1,35 milijardi dolara biće uloženo u modernizaciju preostalih 19 bombardera B-2 Spirit, Oni operišu iz baze Vajtmen u Misuriju.

Izvršavanje zadataka

Najbrži operativni američki bombarder, B-1B, ujedno ima i najveći kapacitet naoružanja. Može da nosi više od 75.000 funti tereta. Uključujući 84 bombe Mk-82 od 500 funti ili 24 bombe od 2.000 funti. Nakon završetka Hladnog rata, uklonjena je njegova nuklearna uloga. Preusmeren je na konvencionalne misije.

Iako nema „stelt“ sposobnosti, to nije predstavljalo problem u sukobu sa Iranom. Tu je gađao raketnu infrastrukturu koristeći precizno navođeno naoružanje. Uključujući i tzv. „stend-of“ oružje i teške „bunker baster“ bombe.

Sedam bombardera B-2 učestvovalo je i u operaciji Ponoćni čekić prošlog juna. Tada su gađali iranska nuklearna postrojenja. B-2 je korišćen jer je jedini avion američkog vazduhoplovstva sertifikovan za nošenje bombe GBU-57 Massive Ordnance Penetrator od 30.000 funti. Jedine vrste naoružanja za koju se smatra da može uništiti duboko ukopana iranska nuklearna postrojenja.

B-21 je takođe projektovan da nosi ovu bombu. Ali svaki B-2 može poneti dve, dok manji Raider može nositi samo jednu. Zbog toga nije iznenađenje što Vazduhoplovstvo želi da zadrži svih 19 B-2 u službi što je duže moguće.

Nedovoljno bombardera

Operacija Epski bes pokazala je sposobnost američkog vazduhoplovstva da brzo onesposobi protivničku protivvazdušnu odbranu, ali i da može biti preopterećeno.

Trenutni planovi Pentagona predviđaju nabavku oko 100 bombardera B-21. Pojedini zvaničnici smatraju da je potrebno najmanje 145, pa čak i više od 200 letelica kako bi se zadovoljile dugoročne strateške potrebe.

Umesto flote koja bi se sastojala samo od B-52 (kojih je trenutno oko 74 u službi) i B-21, Vazduhoplovstvo sada planira da Rejder bude podržan i sa B-1 i B-2, barem dok Pentagon ne proceni da ima dovoljno B-21.

„S obzirom na nagli rast potražnje za bombarderskim kapacitetima, ima smisla zadržati B-1 i B-2“, izjavio je Mark Gunzinger.

„B-2 je jedini potpuno operativni ‘stelt’ bombarder koji imamo. Sposobnost dubinskog udara na velikim udaljenostima jedan je od najvećih nedostataka naše vojske“, dodao je on.

Pogled unapred

Očekuje se da će B-21 početi da operiše iz baze Elsvort već naredne godine. Verovatno zajedno sa postojećim Lanserima, dok će biti raspoređen i u bazi Vajtmen, gde su trenutno B-2.

„Operativna potražnja za bombarderima ide samo u jednom pravcu – naviše“, rekao je Gunzinger. Ukazuje na potrebu za održavanjem globalnog odvraćanja, ali i za operacije poput Ponoćnog čekića.

B-21 Rejder se trenutno nalazi u fazi početne serijske proizvodnje i nastavlja sa testiranjem u letu. Kompanija Nortrop Graman izgradila je prvih šest prototipova koristeći iste procese koji se sada primenjuju u proizvodnji. To omogućava unapređenje kvaliteta i efikasnosti.

Ipak, moglo bi proći i više od jedne decenije dok čak i 100 ovih bombardera ne uđe u službu. Velika potražnja će verovatno dodatno odložiti povlačenje B-1B i B-2.

Jedan od izazova ostaje i zadržavanje pilota obučenih za upravljanje ovim starijim avionima. Vazduhoplovstvo pokušava da to reši finansijskim podsticajima. Ranije ovog meseca najavljeni su novi bonusi za pilote za fiskalnu 2026. godinu. Do 600.000 dolara za iskusne pilote koji su spremni da ostanu u službi još najmanje 12 godina.

izvor : Piter Susju, saradnik Forbes