Alta banka nije morala da ide u stečaj, NBS da objasni što je to uradila: Bankari za Forbes objašnjavaju zašto je teško izneti 45 milijardi dinara

Gotovina kojom banka raspolaže u svom sefu služi da se taj novac distribuira menjačnicama, za bankomate i filijale banke. Ali, nijedna banka ne drži 380 miliona evra u svom trezoru. To mogu da budu iznosi od par desetina miliona. Ono što je važno da se zna jeste da direktor ne sme da uđe u trezor banke niti tamo ima šta da traži.To mogu samo ovlašćena lica.

Ovo za Forbes Srbija objašnjava nekadašnji direktor banke iz naše zemlje, komentarišući saopštenje Tužilaštva za organizovani kriminal da je uhapšeni vlasnik Alta banke, uz pomoć dva zaposlena, ulazio u trezor, „iz istog iznosio novac i na taj način pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 45 milijardi dinara“.

Prema njegovim rečima, moguće je da Tužilaštvo za organizovani kriminal nije dobro razumelo šta znače gotovina i gotovinski ekvivalenti koje ima jedna banka. Kako objašnjava, to nije samo ono što kolokvijalno nazivamo keš. To su i obveznice koje ima banka, repo hartije od vrednosti i obavezna rezerva kod Narodne banke.

Uz to, objašnjava da veći deo gotovine svake banke stoji na računu u Narodnoj banci i nije joj dostupna na način kako sada zamišljamo ovu situaciju da neko uđe u trezor i taj novac odnese. Takođe, dodaje da Alta banka nije imala puno obveznica u svom portfoliju.

„Ipak, ne mogu da zamislim da su mogli da imaju 45 milijardi dinara u svom trezoru. Ne znam da li trezor neke banke u Srbiji može da primi toliki novac“, navodi sagovornik Forbes.

Teško zamisliti da se iznese toliko keša

Bankari sa kojima je Forbes Srbija razgovarao kažu da im deluje nemoguće da je toliko novca Macura izneo u džakovima iz trezora Alta banke. Za takvu praksu, kažu, još uvek nisu čuli.

„Tako nešto bi u bankama, pogotovo onim koji se posluju u Srbiji, a u rukama su stranog kapitala, bilo nemoguće. Ne postoji šansa da vlasnik banke ili predsednik Izvršnog odbora banke dođe i naredi svojim zaposlenima da otvore trezor i da on iznese novac. To se u praksi jednostavno ne dešava“, kaže nam jedan od sadašnjih visokopozicioniranih bankara.

Prema objašnjenu naših sagovornika, to ne podrazumeva da se u ovoj konkretnoj situaciji to nije desilo. Odnosno da navodi JTOK-a nisu tačni. To samo znači da je takva situacija u „normalnom“ bankarstvu i u banci koja posluje u skladu sa pravilima i procedurama nezamisliva.

„Ovo izgleda kao da je tipičan srpski gazda došao u svoju firmu i naredio zaposlenima da otvore kasu. I oni tako postupili, a on odneo novac iz nje. Ali u bankarskom sistemu stvari funkcionišu drugačije.

Nije nemoguće da je u trezoru bilo toliko novca, ali to svakako nije nešto što je uobičajeno. Toliki novac se ne drži u trezoru. Videćemo šta će biti epilog, odnosno da li je Macura izneo keš ili se tu ne radi samo o kešu“, kaže nam stručnjak za internu reziviju u bankarstvu.

Odgovornost NBS

Viceguverneri tvrde, moglo se videti iz saopštenja, da nisu znali šta se dešava u Alta banci sve do noći između petka i subote. Ipak, poznato je da je Alta banka imala ne baš uobičajene procedure.

Ali i da je odstupala od ostatka tržišta i kada su u pitanju kamate, pa i visina naknada koje je naplaćivala. Drugim rečima, kažu bankari, ne žele da upiru prstom ni u guvernera ni u viceguvernere, ali znajući kako izgleda nadzor NBS u sektoru banaka, sumnjivo im je kako je ovo centralnoj banci promaklo.

„Ako imate banku koja u svojim bilansima ima previše gotovine, nekoliko puta više nego što je to uobičajeno, onda je logično da je pitate što to radi. To ne znači da ona radi nešto mimo zakona, ali jeste lampica koja treba da se upali. U smislu pojačane kontrole.

A znamo da Narodna banka može svakodnevno da kontroliše rad banke. Može iz sata u sat da zna šta se u banci dešava“, objašnjava nam iskusni bankar.

Naši sagovornici veruju da je Narodna banka ili barem neko u njoj, jednostavno ignorisao neuobičajeno postupanje u Alta banci sve do trenutka dok situacija nije bilo toliko loša da je jedino rešenje bilo oduzimanje dozvole za rad.

„Moguće je da su iz Alta banke stizali i lažni podaci o bilansima. Nije odgovorno unapred upirati prostom ni u koga, postupak bi trebalo da pokaže ko je za šta kriv. I kada govorimo o vlasniku, ali i kada govorimo o odgovornima za kontrolu rada banaka“.

Problem NBS

Ono što naš prvi sagovornik vidi kao veći problem od tajminga oduzimanja dozvole jeste distanciranje viceguvernera od postupanja centralne banke putem zasebnog saopštenja.

Kako kaže, moguće je da je guvernerka skrivala podatke o stanju Alta banke od njih, ali dodaje da bi to bilo zaista čudno.

Na pitanje koliko bi onda bilo potrebno izneti novca iz Alta banke da bi izgubila dozvolu za rad, a imajući u vidu njen prethodni visoki nivo likvidnosti, naš sagovornik odgovara kratko: „To je pitanje od milion evra. Ili 380 miliona“.

Zaključuje i da bi bilo veoma teško da se manje primetno izvede operacija transferisanja novca u inostranstvo putem računa. Kako kaže, potrebno je da postoji korespondentska banka, a potrebno je izbeći i nadzor dve centralne banke nad takvom transakcijom ili transakcijama.

Neobičan način poslovanja

Finansijski izveštaj na kraju trećeg kvartala koji je objavila Alta banka, pokazuje da su poslednjeg dana septembra raspolagali sa 88,3 milijardi dinara gotovine (rast od oko pet milijardi u odnosu na 30. jun kada je nivo gotovine iznosio 83,4 milijardi).

Naš sagovornik potvrđuje pisanje Forbes Srbija o modelu poslovanja Alta banke koji se bitno razlikovao u odnosu na vodeće banke u zemlji. I koji bi mogao da nametne pitanje da li je ovo bila banka ili sef za čuvanje novca.

„Oni su bili super likvidni, najbolji na tržištu. Takođe, treba imati u vidu da su u depozitima koje su imali dominirali oni kratkoročni. I odlučili su se za taj model prikupljanja novca, posebno od firmi i javnog sektora.

Međutim, njihova pasiva je bila značajno različita u odnosu na aktivu. To vam nosi i veći kamatni rizik. A to je uticalo da budu veoma niskoprofitabilni“, objašnjava sagovornik.

Kako se može videti iz finansijskog izveštaja, na kraju trećeg kvartala, Alta je imala 190,4 milijardi dinara prikupljenih depozita i 111,5 milijardi dinara plasiranih u kredite. Brzina rasta depozita nadmašivala je brzinu rasta kreditiranja tokom godina, kako je tokom vikenda prikazao Forbes.

Puno depozita košta

Naš sagovornik ocenjuje taj način rada kao „odsustvo strategije“ i nešto u čemu ne vidi jasnu logiku.

„Novac prikupljen putem depozita koji se dalje ne plasira u vidu kredita košta banku. Zašto su čuvali taj novac ne znam. Da li je to neznanje ili svesna odluka, ne znam, ali nije uobičajena“, dodaje.

Kako smo tokom vikenda pisali, udeo plasiranih kredita u odnosu na depozite je na polovini ove godine bio 61,5 odsto. To značajno odskače u odnosu na većinu najvećih banaka u Srbiji. Kod njih je taj odnos iznad 80 ili 90 odsto, a kod jedne i celih 110%.

Što znači da sav novac prikupljen kroz štednju koriste za odobravanje kredita na kojima zarađuju, jer su kamate na kredite više od onih na depozite.

Petkom se uzima dozvola banci

Komentarišući postupanje Narodne banke Srbije koja je najpre 27. oktobra objavila saopštenje u kojem je tvrdila da je sve u redu na bankarskom tržištu da bi već u petak kasno uveče oduzela dozvolu za rad Alta banci i gurnula je u stečaj, bivši bankar smatra da je možda moglo drugačije.

„Narodna banka Srbije je nakon prvih informacija koje su se pojavile u javnosti o povlačenju sredstava iz banke morala da svojim službama izda nalog da se prati tok likvidnosti Alte. Narodna banka raspolaže softverom koji na svakih sat vremena može da prati likvidnost svake banke.

Pogotovo plaćanja u međunarodnom platnom prometu. Ako su to primetili, mogli su već u sredu ujutro da pošalju svoje ljude u Alta banku i ta kontrola je mogla da zaustavi promet i spreči odliv, ali nije moralo da se ide na stečaj“, smatra naš sagovornik.

Kada je reč o oduzimanju dozvole Alta banci koje je objavljeno u petak kasno uveče, u tome ne vidi problem. „Dozvole bankama se uzimaju petkom da bi se tokom vikenda smirilo tržište. Tako da su u tom smislu postupili veoma oprezno“, navodi naš sagovornik.

Računica

Iznos od 45 milijardi dinara koji je navodno iznet iz sefa bi podrazumevao devet miliona novčanica najvećeg apoena (5.000 dinara). To bi značilo i da bi ta količina novca težila oko devet tona što bi logistički bilo teško izneti u kratkom periodu, a u jednoj turi to bi zahtevalo pola najvećeg šlepera.

I da je taj iznos „iznet“ u najvećim apoenima evra (500 evra), to bi ponovo bila gomila težine 1,7 tona. A bilo bi potrebno 800.000 ovih novčanica.

izvor : Forbes.rs