Forbes Magazin: Zašto ne živimo tri puta bolje nego 2012 !

Prema njegovim rečima, kada se posmatra ekonomija i njen obim, nije dobro posmatrati samo nominalne iznose jer oni ne uključuju rast cena i druge promene koje su se tokom vremena dogodile.

„Nominalni BDP je 2025. porastao 8,1%, ali je realno porastao samo 2,1 odsto. Sve ostalo su neki drugi efekti. Pre svega, rast cena. Suštinski, ako pogledamo period od 2012. do 2025. BDP je nominalno porastao gotovo tri puta. Realno, oko 40%. Dakle, u suštini bi trebalo da je životni standard, uslovno rečeno, porastao tih 40%.

Međutim, ni to nije tako jednostavno. Podsetiću da smo u tom periodu izgubili veliki broj stanovnika tako da je i BDP po glavi stanovnika porastao. Kada podelite sa manjim brojem stanovnika, poređenje sa 2012. nije tako jednostavno“, objašnjava Radosavljević.

On navodi da je, pri poređenju perioda od pre 10 godina, potrebno da pokazatelji budu malo kompleksniji. Pored nominalnih cifara potrebno je da se porede i realne, kao i drugi pokazatelji. Recimo, cene hrane u Srbiji su 2017-2018. bile na nivou od oko 73% proseka Evropske unije, a danas su blizu 100%. Zato je potrebno posmatrati i kako Srbija stoji u odnosu na druge zemlje jer su se i one „pomerale“.

Na kraju dana, građani će pogledati u novčanik

„Rumunija je početkom 2000-ih bila na sličnom nivou razvoja, a danas je daleko razvijenija od Srbije. Dakle, nije jednostavno posmatrati i porediti cifre i nije dovoljno samo da kažete mi smo porasli tri puta. To u ekonomiji ne znači mnogo dok ne pogledate neke druge parametre“, kaže Radosavljević.

Sagovornik Forbes Magazina kaže da ako podatke Republičkog zavoda za statistiku želite da koristite u političke svrhe, možete da „nacrtate“ ono što vam je potrebno.

„Ali, na kraju dana, građani će pogledati u svoje novčanike i otići na pijacu ili u restoran i videće da im kafa više nije 100 dinara nego 400 dinara. A da ta ista kafa košta 1,2-1,3 evra u Italiji. Možete da „prosipate“ cifre i da kažete da se tri puta bolje živi. To prosto nije tačno.

Objašnjavanje samo onih podataka koji vama odgovaraju uvek ima negativnu konotaciju. Neko ko se stvarno bavi ekonomijom i želi da analizira podatke, uvek će posmatrati više setova podataka, a korišćenje podataka u političke svrhe građanima neće doneti ništa dobro.

Neće građani bolje živeti samo zato što je neko rekao da je nominalni BDP porastao tri puta“, ističe Radosavljević.

izvor : Forbes.rs