Šta se dešava u našem telu kada se zaljubimo: Nauka otkriva gde se krije ljubav !

Gde se krije ljubav u našem telu? Za srce smo već znali, ali šta ćemo sa kolenima? Ako je verovati nauci, ona stara priča o tome kako nam od zaljubljenosti „klecaju kolena“ nije samo fraza. Ljubav ostavlja tragove širom tela, menja aktivnosti u mozgu, a kada se dvoje ljudi zaista zainteresuju jedno za drugo, njihovi nervni sistemi mogu čak da rade u istom ritmu. Dakle, možda „hemija“ između dvoje ljudi ipak nije samo metafora.

Šta kažu drevni spisi

U radu objavljenom 2024. godine, tim istraživača proučavao je drevne tekstove sa područja današnjeg Iraka. Ti spisi napisani su na jeziku drevne Mesopotamije i potiču iz novoasirskog perioda, otprilike između 900. i 600. godine pre nove ere. U istraživanju, korišćeni su algoritmi kako bi se pronašli delovi tekstova na kojima se zajedno pominju emocije i delovi tela. Zatim su mapirali gde se, prema tim opisima, osećaju određene emocije.

„S obzirom na to koliko je kultura koju su proučavali bila drevna, možda i nije iznenađujuće što neki rezultati zvuče prilično drugačije od onoga na šta smo danas navikli. Recimo, deo tela koji se najčešće povezivao sa seksualnim uzbuđenjem bio je članak. A novoasirski pisci patnju su osećali u pazuhu. Ljubav je povezana čak i sa jetrom, kao i nekoliko drugih emocija, poput sreće… i, u nešto manjoj meri, zluradosti“, ističe Deboki Čakravarti na Jutjub kanalu SciShow koji pravi kratke, naučno zasnovane videe.

Ljubav se pojavljivala i u kolenima. Dakle, možda i izraz „klecaju mi kolena“ zapravo jeste star 3.000 godina.

Gde ljudi danas osećaju ljubav?

Grupa istraživača je 2018. napravila nekoliko različitih eksperimenata, a u jednom od njih učestvovalo je više od 400 učesnika koji su na slici ljudskog tela označili gde tačno osećaju različite emocije.

„Kada su svi podaci objedinjeni, ispostavilo se da se ljubav najviše oseća u glavi, grudima i stomaku, što se prilično dobro poklapa sa drevnim opisima. Slična studija, objavljena 2020. i sprovedena na hiljadama učesnika iz više od 100 zemalja, pronašla je izuzetno slične obrasce u tome gde ljudi osećaju emocije, bez obzira na kulturu. Dakle, bez obzira na to odakle ste, čini se da ljubav pogađa prilično poznata mesta“, ističu.

Što je ljubav snažnija, širi se na veći deo tela

Još jedna studija, objavljena 2023. godine, pokušala je da ljubav razloži na različite kategorije, budući da se ljubav koju osećamo prema, recimo, partneru, razlikuje od ljubavi koju osećamo prema prijatelju, ljubimcu, porodici.

„Istraživači su otkrili da se sve vrste ljubavi osećaju u glavi, ali da se, što je ljubav snažnija, ona širi na veći deo tela. Najsnažnije vrste ljubavi – ‘strastvena ljubav’, ‘prava ljubav’ i ‘ljubav prema životu’ – osećale su se u čitavom telu. Manje intenzivne vrste ljubavi, poput ljubavi prema strancima, uglavnom su ostajale u glavi. A one između, poput roditeljske ljubavi ili ljubavi prema prijateljima, širile su se i na srce“, ističu.

Gde se ljubav pojavljuje u mozgu?

Kada je reč o glavi, naučnici godinama proučavaju romantičnu i majčinsku ljubav u mozgu. Istraživači su ovog puta proučavali šest različitih vrsta ljubavi: ljubav prema partneru, deci, roditeljima, strancima, kućnim ljubimcima i prirodi.

„Učesnici studije smešteni su u funkcionalne MRI skenere, koji mere aktivnost mozga dok obavljate određenu radnju. U ovom slučaju, bilo je potrebno da učesnici slušaju kratke priče osmišljene tako da izazovu svaku od tih vrsta ljubavi. A šta su pokazale sve te priče?

Obrasci aktivnosti u mozgu menjali su se u zavisnosti od toga koliko je bliska bila veza i da li je ljubav uključivala neku drugu osobu. Romantična ljubav, roditeljska ljubav i ljubav prema prijateljima aktivirale su mnoge iste regije mozga. Ljubav prema strancima bila je manje rasprostranjena nego ove bliskije veze“, navode na kanalu SciShow.

Ljubav prema kućnim ljubimcima aktivirala je manji broj regija u celini, ali je postojala velika razlika između obrazaca aktivnosti u mozgu učesnika koji su zaista imali kućne ljubimce i onih koji ih nisu imali.

„Ljubav prema prirodi aktivirala je nešto drugačiji skup regija u mozgu, uključujući i područje povezano sa posmatranjem pejzaža…koje učesnici u tom trenutku, zapravo, nisu posmatrali. Dakle, iako je vremena u prirodi svakako dobro za vas, ono ipak ne može u potpunosti da zameni onaj topli osećaj koji dobijate od nekoga koga volite“, kažu.

Sinhronizacija

Do sada smo razmatrali gde postoji ljubav unutar pojedinca. Ipak, ljubav se često dešava i između ljudi i to se manifestuje kroz fenomen koji se naziva sinhronizacija.

„Kao što ime sugeriše, sinhronizacija nastaje kada se tela dvoje ljudi usklade, na primer njihovi otkucaji srca i disanje. Često se uočava između majki i njihovih beba, ali naučnici smatraju da može da igra ulogu i u romantičnim vezama“.

Speed dating

Za potrebe rada objavljenog 2022. godine, jedan istraživački tim vratio se klasiku iz devedesetih kada je u pitanju pronalaženje partnera – brzom upoznavanju, odnosno „speed dating-u“.

Trideset dvoje studenata učestvovalo je u nizu petominutnih sastanaka, dok su istraživači pratili njihove pokrete i elektrodermalnu aktivnost. U osnovi, to je mera koliko dobro određeni deo kože provodi električnu energiju.

„Na elektrodermalnu aktivnost uglavnom utiče količina znoja koju luče znojne žlezde, a njih kontroliše autonomni nervni sistem. To je deo nervnog sistema koji upravlja stvarima o kojima ne morate svesno da razmišljate.

Dakle, emocionalna reakcija na nešto, poput uzbuđenja zbog sastanka koji vam baš prija, može da promeni količinu znoja, a samim tim i elektrodermalnu aktivnost“.

Osim ovih podataka, učesnici su na kraju svakog sastanka ocenjivali koliko su zainteresovani jedno za drugo.

Kada su podaci obrađeni, istraživači su otkrili da, kada su obe osobe bile zainteresovane jedna za drugu, njihovi nervni sistemi su imali tendenciju da se sinhronizuju. Pokreti su im bili usklađeni, a provodljivost kože slična. Drugim rečima, njihova tela su reagovala jedno na drugo u realnom vremenu. Sve ovo sprovedeno je sa ljudima koji se međusobno ne poznaju. Ipak, druga istraživanja ukazuju da ovakva sinhronizacija postoji i kod parova koji su dugo zajedno.

Gde je ljubav?

„Na kraju, odgovor na pitanje ‘Gde je ljubav?’ zavisi od toga kako ga posmatrate. Ljubav se u telu pojavljuje kao fizički osećaj, u mozgu kao obrazac aktivnosti, a čak i između ljudi, kroz način na koji se njihovi nervni sistemi sinhronizuju. Ona zapravo ne postoji na samo jednom mestu.

Ne u jednom organu, jednoj regiji mozga, pa čak ni striktno unutar jedne osobe. Umesto toga, ljubav prožima naša tela, naš mozak i naše odnose sa drugim ljudima. Ona je manje poput jedne određene tačke na mapi, a više poput mreže različitih mesta koja nas čine ljudima“.

izvor : Forbes.rs