Milijarder čijih 98 odsto bogatstva čine zlato i srebro: Ne interesuju ga akcije tehnoloških kompanija

Erik Sprot je počeo da ulaže u zlato i srebro osamdesetih godina. Njegove opklade su porasle četiri puta za samo dve godine i povećale njegovo neto bogatstvo na više od tri milijarde dolara.

Nakon što je nedavno obišao rudnike u Australiji i Novom Zelandu, dugogodišnji zagovornik zlata i srebra Erik Sprot zatekao se u svojoj kući za odmor u San Hozeu, u Kostariki. Pio je piće kada ga je krajem januara kontaktirao Forbes.

Srebro je upravo dostiglo rekordnih 100 dolara po unci, ali njega to nije posebno impresioniralo.

„I akcije kompanija koje se bave zlatom i srebrom znatno su podbacile“, rekao je osamdesetojednogodišnji Sprot.

„Iskreno, mislim da će cene ići mnogo više. Verujem da srebro lako može da dostigne 200, pa čak i 300 dolara. Mislim da bi zlato moglo da ode do 10.000 dolara“, rekao je.

Pad cena za zlato i srebro ga ne brine

Nekoliko dana kasnije, srebro je palo za trećinu, na 76 dolara. Zlato je skliznulo ispod 5.000 dolara, ali Erik Sprot ostao je podjednako nepokolebljiv.

Rekao je da se takva volatilnost može očekivati dok širom sveta izbijaju sukobi i ljudi traže sigurnije investicije.

Prema njegovom mišljenju, te oscilacije odražavaju tržište koje pokušava da pronađe pravac usred globalne neizvesnosti.

To bi mogao biti jedan od razloga zašto su mnogi novi investitori pohrlili ka zlato i srebru.

Erik Sprot smatra da iza vrtoglavog rasta cena metala stoji još jedan razlog – neodgovorna potrošnja centralnih vlada.

To je priča koju zagovornici „čvrstog novca” ponavljaju decenijama. Teorija kaže da je visoka državna potrošnja narušila poverenje potrošača u „fiat valute“ (novac). Takođe podstakla je ljude da ulažu u opipljivu imovinu poput plemenitih metala, koji se smatraju čuvarima vrednosti.

„Svaka vlada troši više nego što bi trebalo“

„Znamo da su vlade bile prilično neodgovorne kada je reč o finansijskom sistemu, štampanju novca i prekomernoj potrošnji.

Svaka vlada – bilo kanadska, američka, britanska, japanska, kako god hoćete – sve su trošile više nego što bi trebalo“, kaže Sprot. „Oni jednostavno misle: ako već možemo da štampamo novac, hajde da koristimo štampač, pa zato i preterano trošimo.“

Upravo ga je to uverenje navelo ne samo da gomila poluge zlato i srebra, već i da, a što mu je donelo mnogo veću zaradu – kupuje udela u više od 200 kompanija koje se bave zlatom i srebrom.

Njegovo duboko poznavanje industrije omogućilo mu je da cilja manje poznate kompanije za koje veruje da poseduju potcenjenu imovinu.

Zlato i rudarenje

„Ja razmišljam o nalazištima“, kaže Sprot.

„Nisam geolog – ne znam ništa o stenama, ali znam brojeve…

Ako je potencijalna dobit velika, mogu sebi da priuštim da izgubim.“

To mu se isplatilo. Erik Sprot trenutno ima udela u 120 rudarskih kompanija. Najveći deo njegovih ulaganja koncentrisan je u manje od deset njih.

Bogatstvo četiri puta veće nego početkom 2025.

Njegovo bogatstvo sada se procenjuje na oko 3,3 milijarde dolara. To je približno četiri puta više nego početkom 2025. I oko 30 odsto manje u odnosu na vrhunac, kada je vredelo 4,6 milijardi dolara.

Oni koji su blisko sarađivali sa njim pripisuju njegov uspeh strpljivom i postojanom temperamentu.

„Nikada ne zvuči nesigurno“, rekao je Džef Kenedi, predsednik odbora torontske kompanije za srebro Stroud Resources.

I dugogodišnji prijatelj koji ima savetodavnu ulogu u porodičnoj kancelariji Sprotovih. „On ima svoj stav i spreman je da iza njega stavi svoje ime i reputaciju, pa da strpljivo sačeka ishod.“

Sprotov put ka tome da postane jedan od najvećih svetskih zagovornika ulaganja u metale počeo je u Otavi. Glavni grad Kanade poznat je po nalazištima bogatim mineralima, gde je njegov otac radio kao državni službenik.

Interesovanje za investiranje stekao od oca

Sprot kaže da upravo ocu duguje interesovanje za investiranje, jer je on u slobodno vreme amaterski trgovao akcijama.

„Imao sam nekoga sa kim sam mogao da razgovaram o stvarima vezanim za berzu“, kaže on.

Nakon što je diplomirao na Karlton Univerzitetu u Otavi 1965. univerzitet je 2001. po njemu nazvao svoju poslovnu školu, Erik Sprot radio je kao kompjuterski programer i tržišni analitičar u kompaniji Meril Linč.

Posle tri godine prešao je u malu kanadsku firmu za istraživanje tržišta akcija, gde je proveo narednu deceniju. Nakon što je uštedeo nešto novca, Sprot je 1980. kupio sopstveno mesto na Toronto Stock Exchange.

Važna opklada

Osnovao je svoju brokersku firmu Sprott Securities, koja je institucionalnim investitorima pružala usluge istraživanja tržišta i upravljanja portfoliom.

Njegov prvi veliki uspeh bila je opklada na kompaniju Lakeshore Mines tokom osamdesetih godina. Do nje je došao pažljivo proučavajući izveštaje o insajderskoj trgovini i primećujući da mala grupa rudarskih kompanija neprestano kupuje udele jedna u drugoj.

To ga je navelo da sam proceni vrednost tih kompanija, zaključivši da je tržište značajno potcenilo njihovu stvarnu vrednost. Kupio je akcije po ceni od oko pet dolara. Već šest meseci kasnije trgovale su se po približno 50 dolara po akciji.

„Nije mi bila namera da se bavim upravljanjem novcem, ali se jednostavno ispostavilo da sam bio prilično dobar investitor“, kaže on.

..I na srebro i zlato

Do 2000. dok se prvi dot-com balon naduvavao, Sprot je počeo da brine šta će se dogoditi ako tržište doživi krah. Tada se prvi put ozbiljno kladio na zlato i srebro prodavao je akcije na kratko, a ulagao dugoročno u plemenite metale. To se pokazalo kao veoma pronicljiva odluka. Ubrzo nakon toga tržište je palo za 80 odsto.

Sprot je potom prodao brokerski deo firme Sprott Securities svojim zaposlenima, zadržao za sebe sektor za upravljanje imovinom i počeo da ulaže u rudarske kompanije.

Zbog neizvesnosti oko troškova i kvaliteta minerala, neiskopana mineralna nalazišta obično se procenjuju na niže vrednosti od njihovih prerađenih verzija, čak i nakon geoloških procena.

Zahvaljujući svom iskustvu, Sprot je to video kao prednost i rekao je za Forbes da čak i danas analizira pokazatelje poput količine sadržanih unci, granične stope eksploatacije i aktivnosti rudnika kako bi procenio odnos između troškova ulaganja i tržišnih cena.

Najveća investicija

Njegova najveća investicija, sada već udeo vredan 1,3 milijarde dolara u kompaniji Hycroft Mining Holding Corp., bila je upravo jedna od takvih potcenjenih i spekulativnih investicija.

Ono što ga je privuklo bila je ogromna veličina nalazišta zlata i srebra u glavnom rudniku kompanije u severnoj Nevadi, uprkos činjenici da rudnik još nije bio započeo proizvodnju kada je investirao 2019, kao i to da je kompanija bila opterećena dugovima.

„Možda je to najveće nalazište u vašoj zemlji, samo još nije bilo u proizvodnji“, rekao je Erik Sprot.

Verujući u svoju procenu, Sprot je uložio više od 360 miliona dolara u Hycroft i pomogao u refinansiranju njenih zajmova na način koji mu je obezbedio jedan odsto vlasničkog udela i 1,5 odsto neto tantijema od svih budućih prihoda od rudarenja.

Rast akcija

Nakon nekoliko godina volatilnosti, akcije Hycrofta počele su da rastu. Sprot je dodatno investirao. Zatim su akcije eksplodirale, skočivši za 1482 odsto od početka 2025. godine, iako je kompanija tek nedavno započela aktivne operacije i još uvek nije proizvela ni srebro ni zlato.

Druga najveća investicija je kompanija Discovery Silver Corporation, sa sedištem u Ontariju, i slična je priča kao prethodna.

U maju 2019. Discovery Metals Corp. i Levon Resources Ltd. su se spojile i formirale kompaniju fokusiranu na srebro, sa projektima u Meksiku i Portoriku. Kasnije te godine, Sprot je uložio oko šest miliona dolara i stekao skoro četvrtinu akcija novoformirane kompanije.

Koristeći ta sredstva, Discovery je počela da se fokusira na veliki rudarski projekat Cordero u državi Čivava u Meksiku, za koji je prognozirano da sadrži skoro milion tona zlata, srebra, olova i cinka.

Nova ulaganja

Tokom narednih godinu i po dana, Eric Sprot je uložio dodatnih 22 miliona dolara u kompaniju Discovery Silver Corporation, povećavši svoj udeo na 25 odsto i doprinoseći rastu koji je cenu akcija podigao više od tri puta.

Zatim je u januaru 2025. usledila akvizicija velikog projekta za rudarenje zlata u Ontariju vredna 425 miliona dolara, što je dovelo do skoka akcija od 998 odsto i podiglo vrednost samo njegovog udela na oko 400 miliona dolara.

Gledajući unapred, Sprot je i dalje fokusiran na srebro, posebno zato što globalna potražnja nadmašuje ponudu. Prema podacima organizacije Silver Institute, globalno tržište srebra je već pet godina u deficitu, jer potražnja konstantno prevazilazi ponudu. Potražnju ne pokreću samo oni koji se pripremaju za krize: srebro se široko koristi u baterijama, elektronici, električnim vozilima i solarnim panelima.

Mangan kao nova opcija

Sprot je takođe počeo da se interesuje za mangan. Nakon što je krajem 2024. pročitao izveštaj kompanije Samsung koji je ukazivao da bi čista i koncentrovana verzija mangana (koja se danas uglavnom koristi u proizvodnji čelika) mogla da bude ključ za novu, efikasniju bateriju za električna vozila, Sprott je kupio akcije u kompanijama Euro Manganese Inc. i Manganese X Energy Corp..

Prema izveštaju istraživačke firme Mordor Intelligence, globalno tržište mangana trebalo bi da poraste sa oko 33 milijarde na 41 milijardu dolara u narednih pet godina.

„Verovatno posedujem četiri ili pet njih [rudara mangana] i do 20 odsto udela u većini njih“, rekao je Sprott.

Trenutni geopolitički nemiri, uključujući sukob u Iranu, ne zabrinjavaju Erik Sprota.

(„Ništa se nije promenilo“, sleže ramenima). Takođe, on nema interesovanje za „vruće“ akcije poput Nvidia, Microsoft ili Apple.

Umesto toga, kao što radi već više od 40 godina, ostaje dosledan ulaganju u metale i veruje da će mu njegovo poznavanje industrije, zajedno sa osnovnom investicionom tezom, omogućiti da i dalje nadmašuje tržište.

„Mislim da je verovatno jedan od najboljih saveta: ako veruješ da si u pravu, samo ostani pri tome i budi strpljiv.“

izvor : Kirk Ogunrinde, saradnik u finansijskom timu Forbes