Mati !!!

Opet sam snio majku na praznični dan

I kao lutnja bruji slutnja šta bi značio taj san Hoklica izneta pod dud kô kad me čeka odnekud

Sve mi se manje sviđa kad budem u pravu

Sanovnik s masnim slovima – lako je to sa snovima

Nešto mi teže ide kad tumačim javu

U oku tamni odsjaji divljeg lešnika

I tu odskora nova bora zbog jedinca – grešnika Lanena letnja haljina sa vezenim detaljima

Taman uz krupne tufne na baštenskoj kanti

U leji bujnog šeboja, u tom snu mlađa nego ja

Onakva kakvu bih i želeo da pamtim

O, mati, veje sneg, ni to me ne raduje više

Prošlo je zauvek, severac pustolinom briše

Čim dirne vode mirne, hvata se led i ravno je unedogled

Nadiru pahulje kô horde minulih minuta

Niko ne strahuje što kasnim, što me nema s puta

Da l’ zima dušu ima?

Noć pusta je.

To što me prati ne odustaje

Sve ređe srećem ljude iz mog plemena

Zamiču oni u koloni s one strane vremena

Na zlo nas ume navesti varljivi šapat savesti

Nisam baš bio sin što nosi dobre vesti

Promiču lica predraga od nemila do nedraga

Ka nekom tuđem snu u kom ćemo se sresti

Lektorisao: Pavle

Šta reći , nego se isplakati…

ko je sve uzeo telefon i okrenuo majku posle slusanja pesme ….