“Ti jesi zvijezda, ali samo do ponoći” – mladi glumac Ilija Ivanović o lekcijama sa scene i iza nje !
Iza mladog glumca Ilije Ivanovića izuzetno je uspješna sezona — tri premijere Narodnog pozorišta Republike Srpske, turneje po regionu i nagrada za najboljeg mladog glumca na 44. Pozorišnim/Kazališnim igrama BiH u Jajcu. Rodni Kragujevac zamijenio je Banjalukom zbog fakulteta, a vremenom mu je grad na Vrbasu postao drugi dom.
Ilija dolazi iz muzičke porodice: pradjed je svirao violinu, djed harmoniku, otac je život posvetio folkloru, dok je stric, Milinko Ivanović Crni, poznat kao jedan od najboljih frulaša bivše Jugoslavije, sarađivao s Biljom Krstić i Danicom Crnogorčević, a bio je angažovan i na polju filmske muzike — za filmove “Montevideo, Bog te video” i “Branio sam Mladu Bosnu”.
U takvom okruženju Ilija je prirodno razvio osjećaj za scenu i umjetnost. Iako svira violinu i gitaru, nije otišao muzičkim putem — prevagnula je gluma.
U razgovoru za portal Banjaluka.net, Ivanović govori o sezoni koja mu je dala vjetar u leđa, o ulozi Hermana Cvibla, o “zvijezdama do ponoći” i knjigama koje ovog ljeta čita, a preporučuje ih i čitoacima našeg portala.
Izuzetno uspješna sezona iza Vas, krunisana nagradom za najboljeg mladog glumca na 44. Pozorišnim / Kazališnim igrama BiH u Jajcu. Koliko Vas je obradovalo ovo priznanje?
Veoma me je obradovala ta nagrada. Došla je u pravom trenutku. Nakon vrlo intenzivne i radne sezone, dolazi potvrda da se trud isplati, dobar osećaj! Dok smo slavili nagradu to veče, jedan stariji kolega mi je citirao svog profesora i rekao: “Ti jesi zvezda, ali samo do 12h”. To mi je nakako odzvonilo i shvatio sam da treba da uživam i da mi imponuje, ali sutra… idemo u nove pobede.
U Banjaluku ste došli iz Kragujevca, ovdje studirate i radite, kako ste je prihvatili, a kako ona Vas, da li i ovaj grad možete nazvati svojim?
Kragujevac je moj rodni grad, i uvek će imati posebno mesto u srcu, ali Banjaluka mi je postala drugo uporište. Ovde sam sazrevao, ovde je počeo moj profesionalni rad, ovde su moji prijatelji, kolege, profesori. Mislim da svaki grad u koji uložiš sebe postane tvoj, a Banjaluka je, sigurno, postala deo mene.
Sa predstavom “Razbijeni krčag” gostovali ste, osim Jajca i u Bijeljini, Mostaru, Beogradu. Ovo je ujedno i nabolja predstava ovogodišnje Mostarske liske, a u NP u Beogradu puna sala i dugotrajan aplauz. Šta je najveći kvalitet ove predstave?
Mislim da je najveći kvalitet ,,Razbijenog krčaga” snažan ansamblski rad i oštra rediteljska vizija. Delo je staro više od dva veka, a sve u njemu je i dalje živo, tema moći, korupcije, manipulacije… Publika to prepoznaje jer govorimo o njima – o sebi.
Herman Cvibl kojeg igrate u predstavi “Ni riba ni meso” Vam je jedan od držih likova koje ste igrali, Zašto?
Prvi razlog je detaljan proces te predstave i posvećenost cele ekipe. Za tih dva meseca sam dosta osvestio i naučio o pozorištu, životu, radničkoj klasi, fenomenu tehnološkog viška, odnosima u braku, prijateljstvu i poslu.
Pred kraje sezone zaigrali ste i u predstavi “Masjori, majstori”, po filmu Gorana Markovića, u režiji Marka Misirače, velika ansambl predstava, koja je sudeći prema reakcijama već osvojila publiku. Kako je bilo raditi u velikom timu?
Raditi u velikom ansamblu kao što je ovaj bila je privilegija, ali i izazov. Svako od nas je morao da nađe svoje mesto u toj mašini koja mora da funkcioniše precizno. Intezivan proces, ali dosta ljudi je vodilo računa o meni. Pored publike i Goran Marković je bio jako jako zadovoljan.
Osim glume, imate talenta i za muziku, svirate dva instrumenta, to je koliko znam porodično naslijeđe…?
Da, muzika je kod mene stvar porodične tradicije, moj stric Milinko Ivanović Crni je dugo godina svirao sa Biljom Krstić u Bistiriku, pa sa Danicom Crnogorčević jedan period. Učestvovao je u komponovanju muzike za dosta domaćih filmova, za Montevideo između ostalog i jedan je od najboljih frulaša na prostoru bivše Jugoslavije. Pradeda je takodje svirao violinu, deda harmoniku, otac je ceo život proveo u folkloru, tako da su instrumenti u našem domu bili prisutni oduvek. Ja sam violinu učio u školi, a gitaru kod kuće, ali nisam neki virtuoz.
Sezona je godišnjih odmora, da li biste preporučili neku knjigu čitoacima portala Banjaluka.net?
Neka to budu “Norveška šuma” Harukija Murakamija i knjiga koja je ostavila snažan utisak na mene ovog leta “Unutrašnja strana vetra” Milorada Pavića.
Marina Majkić Miletić
izvor : banjaluka.net.
Bravo skolaki
Skolski bravo…