Neviđeni sajber-napad na novinare: Izraelci hakovali računare preko oglasa !
su operaciju nadzora nad novinarima Al Džazire koristeći dosad nezabeležen oblik sajber-napada, navodi se u izveštaju objavljenom danas. Za instaliranje zlonamernog softvera na uređaje svojih meta koristile su oglase koje su plasirali Gugl i drugi tehnološki giganti.
Istraživanje pokazuje da kompanije koje se bave nadzorom mogu da hakuju svakoga ko pogleda oglas na internetu, kaže Volfi Kristl, jedan od autora izveštaja.
„Teško je, ako ne i gotovo nemoguće, dosledno se zaštititi od zlonamernih oglasa“, rekao je Kristl za Forbes. „Blokiranje oglasa sada se mora smatrati jednom od najboljih praksi u oblasti sajber-bezbednosti“.
U središtu napada nalazi se kompanija Diskaver-Tek sa sedištem u Tel Avivu. Ona oglašivačima pruža legitimnu uslugu. Pronalazi najbolja mesta za prikazivanje njihovih oglasa, a zatim učestvuje u nadmetanju za odgovarajući oglasni prostor na platformama kompanija Gugl, Majkrosoft i Jandeks, između ostalih.
Međutim, prema navodima organizacije Sitizen Lab, Diskaver-Tek nudi i uslugu pod nazivom Kontrolium. Ona kompanijama za razvoj špijunskog softvera omogućava da među podacima koje Diskaver-Tek prikuplja od svojih oglašivačkih partnera odaberu konkretnu metu.
Usluga potom može da plasira zlonamerni oglas na veb-sajt ili u aplikaciju, čime bi računar mete bio kompromitovan, navode istraživači.
Prema njihovim tvrdnjama, upravo je to uradila izraelska kompanija Kandiru. Tokom 2024. i 2025. godine, Kandiru je preko Diskaver-Teka plasirao oglase sa zlonamernim softverom na čak 45 računara sa operativnim sistemom Vindous koji su pripadali zaposlenima Al Džazire, objavio je Sitizen Lab.
Špijuniraju poruke, pozive i lokaciju
Kandiru je početkom 2025. preuzela mala američka kompanija za privatna ulaganja Integriti Partners. Ni Diskaver-Tek ni Kandiru nisu odgovorili na zahtev za komentar.
Kandiru je i ranije dovođen u vezu sa nadzorom novinara, uključujući napad na londonski informativni portal Midl Ist Aj2021. godine.
Njegov zlonamerni softver može da špijunira poruke, telefonske pozive i lokaciju zaraženih uređaja. Kandiru je ranije rekao za Forbes da nije znao na koji način njegovi klijenti koriste taj softver.
Nije poznato šta je špijunski softver radio na računarima Al Džazire. Medijska kuća nije komentarisala slučaj do trenutka objavljivanja teksta.
Istraživači nisu uspeli da utvrde motiv napada niti da identifikuju klijenta kompanije Kandiru koji je stajao iza operacije nadzora.
„Čini se veoma verovatnim“ da neke vlade zloupotrebljavaju mogućnosti nadzora „kako bi ciljale pojedince izvan okvira strogo kriminalističkih ili razloga nacionalne bezbednosti“, naveli su istraživači u izveštaju.
Sitizen Lab je saopštio da je obavestio Gugl o otkrivenim problemima. Nakon toga je ta kompanija zabranila Diskaver-Teku korišćenje svoje oglasne platforme.
Gugl je odgovorio za Forbes da je takođe uveo upozorenja za korisnike funkcije Safe Browsing u pregledaču Hrom, koja ih obaveštavaju kada pokušaju da posete veb-sajt povezan sa ovom grupom.
Na isti način napadana i država
Portparol kompanije Gugl uputio je Forbes i na povezanu istragu kompanije Konfijant, koja se bavi bezbednošću oglašavanja. U toj istrazi pronađeni su pokazatelji da su isti zlonamerni oglasi prikazivani na mrežama velikih državnih institucija, uključujući Ministarstvo odbrane SAD, kao i institucija koje se bave nuklearnim istraživanjima. Ipak, nije jasno da li je zbog toga došlo do bilo kakve bezbednosne pretnje.
Forbes je ranije pisao o tome kako izraelska industrija nadzora kompromituje oglašivački sektor. Jedna od taktika podrazumeva da kompanija za razvoj špijunskog softvera osnuje takozvanu platformu na strani potražnje (Demand-Side Platform – DSP).
Ona služi kao posrednik između aplikacija, veb-sajtova i oglašivača. Na taj način kompanija može prikriveno da prikuplja podatke o lokaciji i informacije koje omogućavaju identifikaciju korisnika. Prema navodima organizacije Sitizen Lab, i Diskaver-Tek je usvojio ovu taktiku.
Sitizen Lab je saopštio da je otkrio i potencijalno zlonamerne oglase usmerene na novinare u čak 18 drugih medijskih organizacija u zemljama poput Izraela, Francuske, Italije, Australije i Meksika. Istraživači sada kontaktiraju te medijske kuće kako bi utvrdili u kojoj meri su bile pogođene.
izvor : Tomas Bruster, novinar Forbes
