Dva sićušna magnetna robota mogla bi da zamene operacije na otvorenom srcu!

Inženjeri sa Univerziteta Džons Hopkins napravili su par robota kojima se upravlja pomoću magneta, veličine svega nekoliko milimetara. Namenjeni su za direktno dopremanje antibiotika do srca radi lečenja infekcija. Ovo otkriće moglo bi da smanji potrebu za visokorizičnim operacijama na otvorenom srcu kod pacijenata sa infektivnim endokarditisom.

Robotski sistem, opisan u časopisu Advanced Materials Technologies, sastoji se od dva robota koji sarađuju. Jedan je modul u obliku igle sa kukicama, koji se učvršćuje u tkivu, a drugi modul za isporuku leka, koji se spaja sa njim.

Oba robota veličine su vrha olovke, magnetna su i njima se bežično upravlja pomoću spoljnog sistema elektromagnetnih zavojnica, koji funkcioniše slično uređaju za magnetnu rezonancu. Zbog toga nijedan od robota nema baterije niti motore.

Modul sa iglom funkcioniše kao polutrajna „priključna stanica“ unutar srca, pričvršćena za tkivo. Kroz nju modul za isporuku leka otpušta lek, nakon čega se odvaja i uklanja putem katetera.

Modul sa iglom ostaje u srcu, dok se modul za isporuku leka može iznova uvoditi i koristiti. To omogućava dugotrajno, ciljano lečenje bez potrebe za ponavljanjem invazivnih procedura ili operacija.

Slede ispitivanja na ljudima

Istraživači, čiji je rad finansirala američka Nacionalna fondacija za nauku, uspešno su testirali robote u uslovima simuliranog protoka krvi i na stvarnom tkivu svinjskog srca. Pokazali su da roboti mogu precizno da se spoje, isporučuju lek tokom tri sata i potom budu bezbedno izvađeni.

„Ovo je zaista na samoj granici razvoja hirurške robotike“, rekao je u saopštenju Aksel Kriger, glavni autor studije.

Istraživači planiraju da testiraju robote na realističnijim modelima srca, koji uključuju kontrakcije mišića i pokrete karakteristične za srce koje kuca, pre nego što pređu na ispitivanja na ljudima.

Infektivni endokarditis je potencijalno smrtonosna infekcija unutrašnje sluzokože srca ili srčanih zalistaka, koju izazivaju bakterije ili gljivice koje dospeju u krvotok. Obično se leči višenedeljnom primenom visokih doza antibiotika intravenski, odnosno direktno u venu. Ali, takva terapija često ne uspeva jer je lek previše razblažen do trenutka kada stigne do srca.

Preostale mogućnosti su primena još većih, potencijalno toksičnih doza lekova ili operacija na otvorenom srcu. Reč je o visokorizičnom zahvatu povezanom sa povećanom smrtnošću, rizikom od ponovne infekcije i dugotrajnim boravkom u bolnici.

Ukoliko se pokaže da funkcioniše i kod ljudi, ovaj robotski sistem za isporuku lekova mogao bi da eliminiše potrebu za hirurškim otvaranjem grudnog koša.

U SAD se svake godine dijagnostikuje od 40.000 do 50.000 novih slučajeva infektivnog endokarditisa.

izvor : Meri Vitfil Rolofs, novinarka Forbes