Gđa Teglica: Recept koji pročitate i pomislite „Ovo mogu napraviti večeras”

Aleksandra, hemijski inženjer koja iza profila Gđa Teglica dijeli domaće recepte, govori o ljubavi prema kuhinji, životu iza kamere i zimnici koja vraća miris ljeta.

Gđa Teglica je Instagram profil na kojem se domaći recepti pretvaraju u kratke, pregledne videe, a ideja je uvijek ista: ukusno jelo ne mora biti komplikovano. Na njemu nema rijetkih sastojaka ni kuhinjskih podviga, već jela koja se spremaju od namirnica iz obične prodavnice i koja se zaista nađu na porodičnom stolu. Zato se u njima lako prepoznaju svi oni koji poslije posla treba da smisle šta će za ručak, a iza cijelog profila stoji Aleksandra.

Supruga, mama, zaposlena žena i hemijski inženjer sa specijalizacijom iz forenzičkih nauka. Na prvi pogled, kuvanje ne djeluje kao očigledan nastavak takve biografije, ali je upravo ono postalo njen način da okupi ljude oko trpeze i pokaže koliko ih voli.

Ljubav prema kuhinji iz bakinog doma

Aleksandra ističe da njena ljubav prema kuvanju nije počela nekim velikim otkrićem. „Moje bake su bile vrsne kuvarice i baš one su kroz hranu pokazivale najviše svoje ljubavi”, priča ona. Uz domaću hranu i miris jela koja se spremaju „bez mnogo filozofije” ta ljubav je rasla, a kada je osnovala svoju porodicu, još više je porastalo i uživanje u pripremanju obroka za najmilije.

Danas joj je kuvanje, kaže, dio svakodnevice: „Nekad je to lijepo, polako spremljen ručak, a nekad nešto na brzinu, između posla, djece i svih drugih obaveza. I baš tu svakodnevicu volim da pokažem.”

Od spontanog dijeljenja do Gđe Teglice

Instagram je u početku bio samo prostor za ono što Aleksandra sprema kod kuće. „Kada sam započela profil, nisam bila zaposlena i trebao mi je prostor za neko svoje ‚izražavanje’. Nisam imala neku veliku strategiju niti sam razmišljala da će od toga nastati nešto ozbiljnije”, objašnjava ona.

Kada je dobila i zaposlenje, shvatila je da postoji prostor za sadržaj koji je realan i primjenjiv u svakodnevnom životu. „Većina nas nema ni vremena ni volje da provede pola dana u kuhinji. Tako je nekako nastala Gđa Teglica – spontano, iz mog svakodnevnog života.”

Iza profila danas stoji mnogo više rada nego na početku, od osmišljavanja recepta i snimanja do montaže, pisanja i komunikacije s ljudima. „Ali ono što se nije promijenilo jeste ta ideja da sadržaj bude moj i da se u njemu prepozna žena koja nakon posla treba da smisli šta će sutra za ručak.”

Ukusno ne znači komplikovano

Jednostavnost je, smatra Aleksandra, jedan od razloga zbog kojih su ljudi zavoljeli njene recepte. „Volim da koristim namirnice koje većina ljudi može pronaći u svojoj kuhinji ili u običnoj prodavnici. Ne želim da neko pogleda moj recept i pomisli: ‚Ovo lijepo izgleda, ali ja nemam pola ovih sastojaka.’”

Čak i kada eksperimentiše, trudi se da jelo ostane izvodljivo. „Meni je uvijek najdraži recept onaj koji pročitate i odmah pomislite: ‚Ovo mogu napraviti večeras.’ Ili: ‚Za ovo već imam sve sastojke kod kuće.’” Uvjerena je i da su upravo najjednostavnija jela ona kojima se najviše vraćamo.

Jela koja vraćaju u djetinjstvo

Kod Aleksandre su hrana i uspomene čvrsto povezane. „Određena jela me odmah vrate u kuhinju iz djetinjstva, u mirise i ukuse koje ne možete baš potpuno prenijeti receptom.” Posebno voli tradicionalna jela koja se spremaju „od oka”, bez preciznog vaganja i mnogo komplikovanja. „Tu mi je nekako najviše dom”, kaže.

„Nije samo stvar u tome šta je na tanjiru, nego ko je to spremao, za koga i u kojoj prilici. Nekad nas jedan miris ili ukus vrati godinama unazad”, dodaje. A ako mora da izdvoji samo jedno jelo, bira pizzu.

Tradicija ili eksperiment?

Aleksandra voli i jedno i drugo. „Tradicionalni recepti su mi osnova i njima se uvijek rado vraćam, ali jako uživam i u tome da od onoga što trenutno imam u frižideru napravim nešto novo.” Čar kuvanja, smatra, jeste u tome što ne mora sve uvijek biti po receptu: „Nekada krenem sa jednom idejom, usput promijenim nekoliko stvari i na kraju dobijem nešto sasvim deseto.  A kada to uspije, onda obavezno ide na Instagram.”

Rado zaviri i u internacionalnu kuhinju, ali ostaje pri svom principu: „Ne pravim recepte samo da bi lijepo izgledali na fotografiji – meni je najvažnije da se zaista jedu i da ih ljudi mogu ponoviti kod svoje kuće.”

Oslić u rerni: recept koji je podijelio publiku

Najviše je Aleksandru iznenadio recept za oslića u rerni. „Nisam očekivala da će izazvati toliko reakcija, a bilo ih je zaista svakakvih – od pohvala do kritika.” Upravo zbog toga joj je ostao drag. Pratioci su u komentarima dijelili svoje načine pripreme, a ona je od njih naučila i nekoliko trikova koje danas primjenjuje.

„To mi je možda i najljepši dio svega što radim na Instagramu – nije uvijek komunikacija jednosmjerna. Ja podijelim svoj recept, a onda kroz komentare i poruke dobijem nova iskustva, ideje i savjete. Tako zapravo i sama učim zajedno sa svojom publikom.”

Zimnica: bez žurbe i bez improvizacije

Kako je sezona zimnice u punom jeku, Aleksandra otkriva svoj „trik”. „Moj najveći ‚trik’ je zapravo da ne komplikujem. Kod zimnice mi je najvažnije da su namirnice kvalitetne, da je sve čisto i da se poštuje postupak pripreme i čuvanja.” Zimnicu voli da priprema u sezoni određenog povrća, kada su namirnice najukusnije, a trenutno eksperimentiše s manjim količinama: „Pravim male količine, po par tegli, odnosno zaista napravim onoliko koliko će moja porodica pojesti.”

Njen savjet je jasan: „Nemojte žuriti. Zimnica traži malo više vremena i pažnje, ali kada tokom zime otvorite teglu i osjetite miris ljeta, sve se isplati.”

Najčešća greška: potcjenjivanje higijene

Kao najčešću grešku Aleksandra navodi potcjenjivanje higijene i pravilne pripreme tegli i namirnica. „Tegle i poklopci moraju biti čisti i pripremljeni na odgovarajući način, a namirnice zdrave i dobro oprane. Ovo već inženjer progovara. “

Važno je, naglašava, držati se provjerenog recepta kada su u pitanju količine, naročito jer zimnica zavisi od odnosa sastojaka, kiselosti, soli ili šećera i načina konzerviranja. „Tu ne bih savjetovala improvizaciju ‚od oka’ ako nemamo iskustva. Tu je sveska moje bake i nje se, što bi se reklo, držim u zarez.”

Zimnicu treba čuvati na hladnom i tamnom mjestu i povremeno provjeravati. „Ako primijetimo promjenu mirisa, izgleda, poklopca ili bilo koji drugi znak kvarenja, takvu zimnicu ne treba konzumirati.”

Iza 40 sekundi videa: sati rada

Ono što gledaoci vide u kratkom videu samo je mali dio posla. „Mnogo više nego što se vidi na tih tridesetak ili četrdesetak sekundi videa. “ Prvo treba smisliti šta će se spremati, napraviti recept i pripremiti namirnice. Sve ostalo, od postavljanja kadra do snimanja i montaže, radi sama, a ponekad snimanje traje mnogo duže jer nešto treba ponoviti ili promijeniti kadar. Slijede tekst, muzika ili voice-over, opis, objavljivanje i komunikacija s ljudima koji komentarišu i pitaju za recept.

„Zato tih nekoliko desetina sekundi videa često predstavlja nekoliko sati rada. Ali meni je najdraže kada mi neko napiše: ‚Napravila sam i svi su oduševljeni.’ Tada znam da je sav taj trud imao smisla.”

Njena porodica, s druge strane, uživa u svemu tome: „Njima je svaki drugi dan nešto novo na meniju. Ja sadržaj kreiram u realnim uslovima, tako da ono što spremam za Instagram na kraju zaista završi na našem porodičnom stolu.”

Poruka onima koji se ustručavaju: „Da samo krenu”

Onima koji vole da kuvaju, imaju svoje recepte i ideje, ali se ne usuđuju da ih podijele, Aleksandra poručuje jednostavno: „Da samo krenu.” Ne treba im savršena fotografija, savršena kuhinja, profesionalna oprema ni hiljade pratilaca. „Ja sam počela mnogo jednostavnije i bez ideje gdje će me sve to odvesti.”

Najvažnije je dijeliti nešto što je zaista vaše. „Ljudi danas vrlo lako prepoznaju kada je nešto iskreno, a kada je samo napravljeno da bi dobro izgledalo.”

Ne treba se plašiti ni kritike: „Uvijek će postojati neko kome se nešto neće dopasti. Ali će postojati i neko kome će baš vaš recept olakšati ručak, vratiti neku uspomenu ili dati ideju šta da spremi svojoj porodici.”

A to je, zaključuje Aleksandra, mnogo važnije od broja pregleda: „Brojke su čas u rastu, čas u padu, ali povezanost sa ljudima je ono što je zaista bitno.”