Ova povučena naslednica jedina je žena u SAD čije bogatstvo premašuje 100 milijardi dolara

Jedina ćerka osnivača Volmarta Sema Voltona (preminuo 1992. godine), ove godine bogatija je za 12 milijardi dolara, nakon što su akcije maloprodajnog giganta porasle 10 odsto. Bile su podstaknute rastom elektronske trgovine i članstva, kao i širenjem usluge ultrabrze dostave.

Volton tako dodatno povećava prednost u odnosu na drugu najbogatiju Amerikanku, naslednicu kompanije Koc Industrii Juliju Koh. Njeno bogatstvo tokom protekle godine poraslo je za 3,4 milijarde dolara. Ipak, ona sada ima 33,4 milijarde dolara manje od Volton, dok je razlika pre godinu dana iznosila 24,8 milijardi dolara.

Sveukupno, Volton (76) zauzima 13. mesto među najbogatijim Amerikancima, odmah iza svoje braće Roba Voltona (procenjeno bogatstvo: 132 milijarde dolara) i Džima Voltona (128 milijardi dolara).

Braća i sestra, zajedno sa dvojicom naslednika njihovog brata Džona Voltona (preminuo 2005. godine) i dobrotvornim fondovima osnovanim u njegovo ime, poseduju 44 odsto udela u Volmartu.

Rob Volton se 2024. povukao iz odbora direktora Volmarta, nakon više od četiri decenije provedene u odboru. Bio je više od 20 godina na funkciji predsednika. Džim Volton i dalje je predsednik porodične bankarske grupacije Arvest Bank Group, koja raspolaže imovinom od 26 milijardi dolara.

Umetnost umesto biznisa

Put Elis Volton do statusa najbogatije Amerikanke počeo je 1953. godine, kada je njen otac, vlasnik prodavnice, promišljeno preneo 80 odsto svog vlasničkog udela u porodičnoj holding kompaniji na svoju decu. Devet godina pre nego što je otvorio prvi Volmart. Time je izbegao ogroman budući porez na nasleđe.

Elis je 1971. diplomirala poslovnu administraciju na Triniti univerzitetu u Teksasu. Kratko je radila u Volmartu u nabavkama odeće za decu, ali se kasnije potpuno posvetila umetnosti i njenom predstavljanju.

Deset godina bila je na čelu porodičnog Kristal Bridž muzeja američke umetnosti u njihovom rodnom gradu Bentonvilu u Arkanzasu. Sa te funkcije se povukla 2021.

Stalna postavka muzeja fokusirana je na američku umetnost iz proteklih pet vekova. Među značajnim delima nalaze se „Rosie the Riveter“ Normana Rokvela, „Radiator Building—Night, New York“ Džordži O’Kifi i portret Džordža Vašingtona iz 1797. godine, čiji je autor Gilbert Stjuart.

Volton se smatra osnivačicom muzeja, iako je gotovo čitavih 1,6 milijardi dolara, koliko je bilo potrebno za njegovo otvaranje 2011. godine, došlo iz fondova osnovanih u ime njenog pokojnog brata Džona i majke Helen Volton (preminula 2007. godine).

Bogatstvo i filantropija

Kako je vrednost akcija Volmarta decenijama nakon Semove smrti snažno rasla, porodica je postepeno prodala ili poklonila desetine milijardi dolara vredne akcije kako bi svoj vlasnički udeo zadržala ispod 50 odsto, uprkos ogromnim otkupima sopstvenih akcija koje je sprovodio maloprodajni gigant.

Volton je deo svojih prihoda usmerila u sopstvenu filantropiju, koju je tokom protekle decenije značajno intenzivirala. Uložila je više od šest milijardi dolara u pet porodičnih dobrotvornih fondacija. One su do 2024. godine, prema procenama, distribuirale više od dve milijarde dolara njenih sredstava. To je godina za koju su dostupne najnovije poreske prijave porodičnih neprofitnih organizacija.

Preko svoje Art Bridžis fondacije, Volton je od njenog osnivanja 2016. potrošila više od 500 miliona dolara na kupovinu i ustupanje umetničkih dela američke umetnosti za više od 400 muzeja širom SAD.

Takođe je donirala najmanje 250 miliona dolara za Medicinski fakultet Elis Volton u Bentonvilu. Škola je 2025. primila prvu generaciju 48 studenata četvorogodišnjeg programa za sticanje diplome doktora medicine.

Iste godine, Elis Volton i drugi članovi porodice objavili su da će izgraditi novi STEM univerzitet na mestu nekadašnjeg sedišta Volmarta u gradu. Planirano je da univerzitet primi prvu generaciju studenata 2029.

izvor : Andrea Marfi, novinarka Forbes