Tri znaka da je to bio „seks iz sažaljenja“, a ne stvarna želja !

Nedavni rad objavljen u časopisu Journal of Sex & Marital Therapy pokušao je da kvantifikuje nešto što kliničari odavno primećuju, ali što se retko meri. Istraživači su analizirali početne podatke iz 10 godina ispitivanja lekova za poremećaj hipoaktivne seksualne želje. To je stanje koje se definiše kao trajni izostanak seksualne želje.

Istraživači su otkrili da su te žene ipak imale seksualne odnose otprilike dva do tri puta mesečno pre nego što su započele bilo kakvo lečenje. Žene koje, prema kliničkoj definiciji, nisu imale želju za seksom, ipak su redovno imale seksualne odnose. Istraživači su za to ponašanje upotrebili postojeći klinički termin: „seks iz sažaljenja“.

To je zapanjujući nalaz i ruši jednu prijatnu pretpostavku koju većina nas ima. Većina ljudi učestalost seksualnih odnosa posmatra kao pokazatelj zdrave želje u vezi. Drugim rečima, ako par i dalje ima seksualne odnose, pretpostavlja se da želja za seksom mora biti ono što ih pokreće.

Podaci ukazuju da se te dve stvari mogu potpuno razdvojiti i da, kada se to dogodi, seks prestaje da bude izraz želje i postaje oblik održavanja veze.

To nije isto što i prisila i nije ničiji moralni neuspeh. Pristanak na seks koji osoba ne želi češći je nego što gotovo iko pretpostavlja. Studija iz 2024. objavljena u časopisu Journal of Sex Research pokazala je da velika većina ljudi navodi da je u nekom trenutku pristala na seks koji zapravo nije želela.

Većina kaže da je to uradila i u svojoj trenutnoj vezi. Namere su često dobronamerne, a o tome se retko govori. Ali takvo ponašanje ostavlja tragove. Evo tri takva znaka.

1. Seks se događa da bi se nešto sprečilo, a ne da bi se nešto dobilo

Najkorisnija razlika koju ovo istraživanje pravi nije u tome koliko često par ima seks, već zašto ga ima. Psiholozi koji proučavaju seksualnu motivaciju razlikuju ciljeve usmerene ka nečemu od ciljeva kojima se nešto izbegava, kako bi bolje razumeli seksualni život parova.

• Ciljevi usmereni ka nečemu vode ka nečemu poželjnom, poput zadovoljstva, bliskosti i osećaja da smo poželjni.
• Ciljevi usmereni na izbegavanje vode dalje od nečeg neprijatnog, poput partnerovog razočaranja, svađe ili osećaja krivice koji sledi nakon trećeg uzastopnog odbijanja.

Iako obe vrste seksa spolja mogu izgledati potpuno isto, njihove posledice se drastično razlikuju. Studija iz 2025. objavljena u časopisu Journal of Sex & Marital Therapy pokazala je da su, među ljudima koji pristaju na seks koji ne žele, motivi usmereni ka nečemu najjači prediktor pozitivnih ishoda.

Nasuprot tome, motivi izbegavanja – pristajanje na seks upravo da bi se izbegli sukob ili razočaranje – predviđaju negativne ishode, naročito kod žena.

A posledice ne ostaju samo na jednoj osobi. Temeljna studija objavljena u časopisu Journal of Personality and Social Psychology pokazala je da su ljudi bili posebno nezadovoljni kada je njihov partner, a ne samo oni sami, imao izražene ciljeve izbegavanja. Razlozi zbog kojih jedna osoba ima seks utiču na zadovoljstvo oboje u vezi.

2. Spremnost na seks se nikada ne pretvori u želju za seksom

To što neko u početku ne želi seks potpuno je normalno. Samo po sebi ne predstavlja upozorenje da nešto nije u redu.

Cirkularni model seksualnog odgovora Rosemary Basson promenio je oblast istraživanja seksualnosti ukazujući na to da je kod mnogih ljudi – posebno žena u dugotrajnim vezama – želja reaktivna, a ne spontana.

Kod žena se želja ne pojavljuje nužno sama od sebe, a zatim vodi ka seksu. Ona se javlja usput, kada je uzbuđenje već počelo. Prema tom modelu, osoba može da počne bez posebne želje, da pristane iz naklonosti ili radoznalosti, a da je iskrena želja sustigne tokom odnosa. To uopšte nije seks iz sažaljenja.

Ustvari, upravo tako izgleda veliki deo zdrave seksualnosti u dugotrajnim vezama. Uz jednu važnu napomenu: studija iz 2024. objavljena u časopisu The Journal of Sexual Medicine direktno je testirala ovaj sled. Pokazala je da je on uglavnom važio za žene sa klinički niskim nivoom uzbuđenja ili želje koje su istovremeno bile zadovoljne svojim vezama.

Kod onih koje nisu bile zadovoljne, uzbuđenje je češće bilo povezano sa manjom željom za partnerom, a ne većom.

Seks iz sažaljenja je verzija u kojoj do tog „dolaska želje“ nikada ne dođe. Spremnost ostaje samo spremnost od početka do kraja. Unutrašnji doživljaj je iščekivanje da se sve završi.

Jedan takav slučaj ne znači ništa. Ali stabilan obrazac može biti znak.

3. Samo želja jedne osobe za seksom određuje pravila

Razlika u seksualnoj želji gotovo je univerzalna u dugotrajnim vezama. Jedan partner gotovo uvek želi seks češće od drugog. Ono što zdravu razliku u želji odvaja od seksa iz sažaljenja nije veličina tog jaza, već način na koji se partneri dogovaraju.

U vezama koje funkcionišu zahvaljujući seksu iz sažaljenja, pregovaranje obično postepeno prestaje. Vreme koje odgovara partneru sa većom seksualnom željom postaje podrazumevano. Posao partnera sa manjom željom jeste da mu se prilagođava. A nijedno od njih to nikada ne izgovori naglas.

Psiholozi mehanizam koji stoji iza toga opisuju kao samoućutkivanje. Potiskivanje sopstvenih potreba i doživljaja kako bi se održao mir u vezi. To je najčešće dobronamerno, ali je povezano i sa simptomima depresije.

Istraživanja o seksualnoj zajedničkoj snazi, predstavljena u pregledu istraživanja iz 2025. objavljenom u časopisu Nature Reviews Psychology, dodaju važnu nijansu. Iskrena motivacija da se zadovolje seksualne potrebe partnera dobra je za oboje. Problem nije u tome što odgovaramo na partnerove potrebe.

Problem nastaje kada ta spremnost postane potpuna i jednostrana, kada jedna osoba vodi računa o partnerovoj želji, a pritom potpuno izgubi kontakt sa sopstvenom.

Briga o partneru u kojoj i dalje postojiš i ti jača vezu. Briga koja je izbrisala tebe iz jednačine – nagriza je iznutra.

Šta ova tri znaka govore o vašem seksualnom životu

U svakom od ovih slučajeva seks se pretvorio u nešto drugo. Više nije prostor u kojem dvoje ljudi ostvaruju bliskost. Sada je cena održavanja mira, a tu cenu gotovo uvek plaća ista osoba.

Ohrabrujući detalj jeste to što je seks iz sažaljenja obično pre svega problem komunikacije, a tek onda problem seksualne želje. Partner sa većom željom često nije ni svestan šta se događa. Većina ljudi bi radije čula iskreno „ne“ nego da bude prihvaćena sa zameranjem, ali često im se ne pruži prilika da uoče razliku.

Samo imenovanje tog obrasca može biti prvi korak ka njegovom rešavanju. Kod trajno niske seksualne želje praćene stvarnom patnjom, seksualni terapeuti i kliničari zaista mogu mnogo da pomognu.

Želja koja je utihnula ne mora da znači kraj veze. Želja o kojoj niko ne sme da govori možda bi mogla da bude.

izvor : Mark Travers, saradnik Forbes