Imaju milijarde i mogu da žive bilo gde: Zašto su ovi bogataši za svoj dom izabrali baš Švajcarsku !
Švajcarska se već dugo smatra finansijskim utočištem za bogate. Danas tamo žive milijarderi iz više od desetak zemalja, koji su svoja bogatstva stekli u najrazličitijim industrijama – od farmacije i kuhinjske opreme do ulaganja u kompanije i luksuznog nakita.
Švajcarsku već dugo smatramo jednim od svetskih središta finansija i stvaranja bogatstva. Privlači investitore i kompanije iz celog sveta političkom stabilnošću, snažnom ekonomijom i povoljnim poreskim stopama. Švajcarski bankarski sektor upravlja s više od 20 odsto globalne privatne imovine koja se drži izvan matičnih zemalja vlasnika. Time Švajcarska potvrđuje status jednog od ključnih svetskih centara bogatstva.
Malo je onih koji su te prednosti iskoristili bolje od Đanluiđija i Rafaele Aponte, bračnog para koji stoji iza Mediterranean Shipping Company (MSC), najveće svetske brodarske kompanije.
Đanluiđi, bivši brodski kapetan iz Napulja, upoznao je Rafaelu, ćerku izraelskog bankara koji je živeo u Švajcarskoj, tokom putovanja na Kapri 1960-ih. Zajedno su 1970. ušli u brodarski biznis. Kupili su svoj prvi brod kreditom od 200.000 dolara.
Prateći primer Rafaelinog oca, sedište kompanije smestili su u Ženevu, iako Švajcarska nema izlaz na more. Tokom sledećih decenija iz švajcarske centrale su MSC pretvorili u globalnog diva čije poslovanje danas obuhvata sve – od brodova i luka do bolnica i brzih železnica.
Bogatstvo supružnika Aponte u poslednjih godinu dana je poraslo 18 odsto. MSC je nastavio višegodišnji talas ulaganja u lučke terminale te je izuzetno dobro tempirao ulaganje u naftne tankere. Danas se bogatstvo svakoga od njih procenjuje na 44,5 milijardi dolara. To znači da zajedno drže gotovo trećinu ukupnog bogatstva švajcarskih milijardera.
Uprkos globalnim razmerama MSC-a, porodica Aponte ostala je snažno vezana za zemlju koju je odabrala za svoj dom. U aprilu su najavili da će vlasništvo nad kompanijom preneti na decu, Diega i Aleksu. Istakli su da su oboje “odrasli u Švajcarskoj i trenutno žive u toj zemlji”.
Zemlja sa 89 milijardera
Aponteovi nisu ni približno jedini tajkuni koji su u Švajcarskoj pronašli idealno mesto za život i poslovanje. Prema proračunima Forbes, u zemlji živi ukupno 89 milijardera, od kojih su 38 švajcarski državljani.
To je otprilike 10 milijardera na svakih milion stanovnika. I to ovu alpsku zemlju čini jednim od najvažnijih svetskih centara milijarderskog bogatstva.
Još četvoro švajcarskih milijardera živi u Ujedinjenom Kraljevstvu, SAD ili Monaku. Ako se računaju samo švajcarski državljani, njihovo zajedničko bogatstvo doseže 278,2 milijarde dolara. To odgovara gotovo četvrtini godišnjeg švajcarskog BDP-a. Godinu pre iznosilo je 242,7 milijardi dolara.
Rastu bogatstva pomoglo je i švajcarsko tržište kapitala. Indeks najvećih kompanija SMI u poslednjih je godinu dana ostvario prinos od 10 odsto. Bio je podstaknut bio stabilnim akcijama kompanija poput Nestle, Roš i Novartis.
Kako je Švajcarska postala utočište za bogate
Koreni švajcarskog bogatstva sežu sve do srednjeg veka i renesanse. Budući da zemlja nije raspolagala značajnim prirodnim resursima, jedan od njenih najvrednijih “izvoznih proizvoda” bili su – plaćenici.
Kada su se elitni vojnici vraćali iz ratova u inostranstvu, pojavila se sve veća potreba za sigurnim čuvanjem njihove zarade. To je doprinelo razvoju privatnih bankarskih kuća.
Planinska geografija i dugogodišnja politika neutralnosti vekovima su štitili Švajcarsku od sukoba, omogućavajući istovremeno razvoj finansijskog sistema i održavanje relativno niskih poreza.
Na prelazu u 17. vek desetine hiljada francuskih hugenota pobegli su u Švajcarsku. Među njima bili su brojni bankari i vešti proizvođači satova. Dugogodišnja tradicija bankarske tajne dodatno je učvrstila status zemlje kao globalnog sigurnog utočišta za kapital i privukla neke od najbogatijih ljudi sveta.
Trećina ih je rođena van Švajcarske
Ta tradicija živi i danas. Čak 30 odsto švajcarskih milijardera rođeno je u drugim zemljama.
Među njima je Ivan Glasenberg, čije se bogatstvo procenjuje na 13,7 milijardi dolara. To ga nakon supružnika Aponte čini trećom najbogatijom osobom u zemlji.
Glasenberg je odrastao u Johanesburgu. Studirao je poslovanje i računovodstvo u Južnoafričkoj Republici, a potom stekao MBA na Univerzitetu Južna Kalifornija. Karijeru je nastavio kao trgovac ugljem u južnoafričkom ogranku trgovinskog diva Glenkora.
U Švajcarsku se preselio 1994. gde je Glenkor osnovan 1974. i gde mu se i danas nalazi sedište, u gradiću Baru s oko 25.000 stanovnika. Tu je preuzeo poziciju globalnog direktora za poslovanje ugljem.
Izvršni direktor je postao 2002. a pod njegovim vođstvom Glenkor je 2011. realizovao veliku inicijalnu javnu ponudu vrednu 11 milijardi dolara. Dve godine kasnije kompanija se spojila sa Ekstratom u megatransakciji vrednoj 90 milijardi dolara. Time je nastao jedan od najvećih svetskih igrača u trgovini sirovinama i rudarstvu.
Glasenberg se povukao 2021, ali je i dalje najveći pojedinačni akcionar Glenkora s nešto više od 10% udela. Od januara su akcije kompanije porasle 35 odsto, podstaknute snažnim rastom cena bakra. Delimično zbog sve veće globalne potražnje povezane s data centrima za veštačku inteligenciju.
Drugi bogati imigranti
Među milijarderima rođenim van Švajcarske koji su posle postali njeni državljani nalazi se i Margarita Luis-Drajfus, udovica rođena u Sovjetskom Savezu i naslednica bogatstva francuskog preduzetnika Roberta Luis-Drajfusa, čija se imovina procenjuje na 5,6 milijardi dolara.
Tu je i Karl Šojfele III, nemački zlatar i proizvođač satova, čije se bogatstvo procenjuje na 2,5 milijardi dolara. On se 1963. preselio u Švajcarsku i kupio luksuzni brend Šopar (Chopard) od Paula-Andrea Šopara, unuka osnivača koji nije bio zainteresovan za preuzimanje porodičnog poslovanja sa sedištem u Ženevi.
Osim njih, u Švajcarskoj živi još 50 milijardera koji su prvobitno bili državljani drugih zemalja. Među njima su u Italiji rođeni milijarder iz industrije finansijskog softvera Andrea Pinjataro, kanadski modni i F1 mogul Lorens Strol i brazilski finansijski stručnjak Horhe Paulo Leman. Njegov 3G Capital ima ulaganja u kompanije poput Anhojzer-Buša, Burger Kinga i Tim Hortonsa.
Od finansija i satova do zubnih implantata
Ukupno gledano, švajcarski milijarderi svoja bogatstva su stekli u desetak različitih industrija – od finansija i proizvodnje satova do proizvodnje železničkih vozila i zubnih implantata.
U proizvodnom sektoru, koji i dalje čini približno četvrtinu švajcarske ekonomije, nalazi se sedam milijardera. Među njima su četiri člana porodice Bloše, naslednici bogatstva izgrađenog na kompaniji EMS-Chemie, specijalizovanoj za polimere i hemikalije. Tu su i Peter Špuler, čije se bogatstvo procenjuje na 5,4 milijarde dolara, a koji stoji iza proizvođača vozova Štadler, i Mihael Piper, “težak” 4,8 milijardi dolara, vlasnik kontrolnog udela u proizvođaču kuhinjske opreme Franke.
Gotovo tri četvrtine švajcarske ekonomije danas čini uslužni sektor. Očekivano, finansije i ulaganja ostaju jedan od njegovih ključnih stubova, sa osam švajcarskih milijardera. Ta industrija je na drugom mestu Forbes liste.
Među njima su predstavnici starih i novih bogatstava. Stefan Šmidhajni, s imovinom od 2,6 milijardi dolara, dolazi iz porodice čije poslovno bogatstvo seže još u 1867. godinu. Matijas Rajnhart, čije se bogatstvo procenjuje na 6,1 milijardu dolara, 1993. je koosnovao kompaniju za finansijske usluge VZ Group.
Najviše milijardera dolazi iz zdravstva
Marsel Erni, Alfred Gantner i Urs Vitlisbah, od kojih svaki “vredi oko 3,2 milijarde dolara, 1996. su suosnovali firmu za ulaganje u druge kompanije Partners Group. Gijom Pusa, koji “teži” oko 7,8 milijardi dolara, 2012. pokrenuo je platformu za plaćanje Checkout.com.
Međutim, možda najbolji pokazatelj transformacije švajcarske ekonomije prema uslugama jesta činjenica da najviše milijardera dolazi iz zdravstvenog sektora – čak njih 15.
Među njima su u Italiji rođeni Ernesto Bertareli, “vredan” 11,5 milijardi dolara, i njegova sestra Dona Bertareli. Njeno bogatstvo se procenjuje na 7,4 milijarde dolara. Njihova porodica je svoju farmaceutsku kompaniju preselila u Švajcarsku 1977.
Tu je i Tomas Štrauman, „težak” 5,3 milijarde dolara. Njegov deda osnovao je Štrauman Holding, najvećeg svetskog proizvođača zubnih implantata.
Vili Mihel, čije se bogatstvo procenjuje na 5,7 milijardi dolara, suosnivač je Ipsomeda, kompanije najpoznatije po injekcijskim olovkama koje se koriste u terapijama za niz zdravstvenih stanja, od dijabetesa i gojaznosti do problema s plodnošću.
Kompanija sa sedištem u gradiću Burgdorfu, koji ima oko 17.000 stanovnika, u poslednjoj fiskalnoj godini zaključenoj u martu udvostručila je dobit. Pre svega, zahvaljujući snažnom rastu potražnje za lekovima za mršavljenje.
Gotovo polovina sama zaradila bogatstvo
Na listi švajcarskih milijardera našla su se i tri člana porodice Grog. Njihovo bogatstvo potiče od farmaceutskog diva Bahem. To su i dva člana porodice Oeri, povezane s farmaceutskim gigantom Roš.
Od ukupno 42 švajcarska državljana milijardera, njih 18 su sami zaradili svoje bogatstvo odnosno nisu ga nasledili.
Među njima je Rudolf Mag, „vredan” sedam milijardi dolara, koji se obogatio na medicinskim uređajima. Hansjerg Vis, „težak” 4,8 milijardi dolara, 2012. je proizvođača medicinske opreme Sintes prodao Džonson & Džonsonu za 20,2 milijarde dolara.
Tu je i Beda Dithelm, “vredan” 2,7 milijardi dolara, čije bogatstvo potiče od proizvođača slušnih uređaja Sonova.
Najpoznatiji švajcarski milijarder
Tu je možda i najpoznatiji švajcarski bogataš – teniska legenda Rožer Federer. Forbes ga je 2025. proglasio milijarderom, premda se njegovo bogatstvo u poslednje vreme kreće oko granice od milijardu dolara zbog pada vrednosti njegovog udela u proizvođaču sportske obuće On Holding sa sedištem u Cirihu.
Federer celog život živi u Švajcarskoj. Tenis je počeo da igra u Bazelu. Trenirao je u Švajcarskom nacionalnom teniskom centru, a profesionalac je postao 1998.
Tokom karijere osvojio je 20 Grend Slem titula u pojedinačnoj konkurenciji, a veliko bogatstvo izgradio je i zahvaljujući unosnim sponzorskim ugovorima s kompanijama poput Unikla, Mercedesa i, sasvim očekivano, ženevskog proizvođača luksuznih satova Roleksa.
“Oduvek sam osećao da sam svojevrsni ambasador svoje zemlje”, rekao je Federer 2021. On je godinama zaštitno lice švajcarskih turističkih kampanja.
“Izuzetno sam ponosan što dolazim odavde”, dodao je.
Grejs Čang, novinarka Forbes
Đakomo Tonjini, novinar Forbes
izvor : Forbes.rs
