Nova zvezda u svetu veštačke inteligencije: Ekstravagantni milijarder iz „Francuske revolucije“ !

Gotovo tri decenije Aleks Buzari vodio je pouzdanu kompaniju za skladištenje podataka koja je sarađivala sa istraživačkim laboratorijama. Uključujući i one pri Nacionalnoj vazduhoplovnoj i svemirskoj administraciji (NASA).

Danas je procvat veštačke inteligencije pretvorio njegovu dugogodišnju kompaniju u pravog industrijskog giganta. I to sa prihodima koji su na putu da dostignu desetocifreni iznos, a njega učine milijarderom.

Aleks Buzari nije tipičan tehnološki preduzetnik u kaki pantalonama i dukserici sa kapuljačom.

Umesto toga, gotovo svu svoju garderobu sam osmišljava. Njegov stil podseća na ekscentričnu kombinaciju Vilija Vonke i aristokrate iz regentskog doba. To su odela inspirisana modom s početka 19. veka- ogromne uspravne kragne i cipele od krokodilske kože.

Njegov pariski stan, raskošan apartman iz 19. veka smeštenje u aveniji obrubljenoj drvećem. Pruža se od Trijumfalne kapije i jednako je ekstravagantan kao i njegov način odevanja.

Sve, od tepiha sa mermernim šarama i sofa u jarko zelenoj boji do porcelanskog posuđa, nastalo je prema zamislima ovog 65-godišnjeg francusko-iranskog emigranta.

Aleks Buzari i neobičan imidž

„Jednostavno volim da dizajniram“, kaže Buzari, suosnivač i izvršni direktor kompanije za skladištenje podataka DDN.

„Tokom godina izgradio sam mrežu ljudi koji moje skice umeju da pretvore u predmete koji zaista mogu da se naprave.“

Buzarijeve modne kombinacije često izazivaju nelagodu među njegovim kolegama. „Veoma neobično… Još pre mnogo godina zamolio sam ga da malo ublaži svoj stil“, kaže njegov suosnivač Pol Bloh (65).

On za poslovne sastanke bira, kako sam kaže, „konzervativnu“ garderobu. Još direktniji bio je izvršni direktor kompanije Envidija, Džensen Hvang, koji je, prema Buzarijevim rečima, njegov stil opisao kao „neprimeren“.

Ni slučajni prolaznici u Parizu ne propuštaju priliku da ga zadirkuju. „Zaustavljaju automobile nasred ulice samo da bi mi dobacili: ‘Zar vas nismo sve pogubili u Francuskoj revoluciji?’“, priča Buzari kroz osmeh. On danas vreme deli između Pariza i Las Vegasa, gde je svoj dom uredio u stilu art dekoa.

Kompanija DDN njegovo najveće životno delo

Bez obzira na različite ukuse, DDN je nesumnjivo Buzarijevo najveće životno delo. Od 1998. godine ova kompanija sa sedištem u Čatsvortu, u Kaliforniji, razvija sisteme za skladištenje podataka za najbrže superračunare na svetu.

Takve mašine mogu da izvrše više od kvintiliona operacija u sekundi – ali samo ako se podaci do njih dopremaju dovoljno brzo.

U to vreme upravo su hard diskovi, na kojima su se podaci čuvali, često predstavljali najveće usko grlo. Buzarijeva kompanija ne prodaje samo izuzetno brze sisteme za skladištenje podataka, već koristi i softver.

On ogromne datoteke deli na manje delove i istovremeno ih raspoređuje na hiljade diskova.

Na taj način podaci mogu da se čitaju i upisuju paralelno, što višestruko povećava brzinu rada.

„Mi omogućavamo da autoputevi kojima putuju podaci budu puni automobila, ali bez saobraćajnih gužvi tako da je svaka traka u svakom trenutku maksimalno iskorišćena“, objašnjava Buzari.

Godišnji prihodi

Tokom godina Buzari i Bloh izgradili su DDN, uglavnom sopstvenim sredstvima i bez značajnog spoljnog finansiranja u kompaniju sa godišnjim prihodima od oko 300 miliona dolara. Ipak, posao je dugo ostajao ograničen na usko tržište. U svetu je postojalo svega nekoliko stotina istraživačkih centara koji su koristili ovakve superračunare, pa je rast kompanije vremenom počeo da usporava.

A onda se pojavila Envidija (Nvidia).

Ovaj proizvođač čipova počeo je 2016. godine da povezuje svoje grafičke procesore (GPU) u jedinstvene sisteme kako bi napravio superračunar idealan za izvršavanje milijardi paralelnih proračuna potrebnih za razvoj veštačke inteligencije.

Međutim, Envidijini inženjeri ubrzo su naišli na isti problem sa kojim su se godinama suočavali fizičari i istraživači koji su radili na tradicionalnim superračunarima kompanija poput IBM-a ili Cray-a.

Čipovi su bili izuzetno brzi, ali je njihovo pravovremeno snabdevanje podacima predstavljalo ozbiljan izazov.

Osnvač Envidije impresioniran njegovom tehnologijom

Hvangu se možda nije dopadao Buzarijev modni stil, ali je svakako bio impresioniran tehnologijom kompanije DDN.

„Onog dana kada smo pustili superračunar u rad, sistem za skladištenje podataka je otkazao. Jednostavno nije mogao da izdrži toliko opterećenje“, kaže Mark Hamilton, potpredsednik kompanije Envidija, koji je radio na tom projektu. „Pozvali smo DDN i njihov sistem je jednostavno proradio. Od tada su naš partner.“

Ipak, čak i sa Envidijom kao klijentom, tek poslednjih nekoliko godina – kako je revolucija veštačke inteligencije dobijala sve veći zamah – poslovanje DDN-a zaista je eksplodiralo.

Prihod kompanije iznosio je oko 400 miliona dolara tokom 2024. godine. Godinu dana kasnije porastao je na 500 miliona dolara. Za 2026. predviđa se da će se udvostručiti i dostići milijardu dolara, zahvaljujući ugovorima sa kompanijama poput xAI, u vlasništvu Ilona Maska, kao i sa nacionalnim vladama koje grade sopstvene superračunare za razvoj veštačke inteligencije.

Uloga AI

DDN nije usamljen primer. Potražnja za opremom za data centre porasla je toliko snažno da su akcije proizvođača memorijskih uređaja za skladištenje podataka SanDisk u poslednjih 12 meseci skočile za čak 3.100 odsto, čime je tržišna vrednost kompanije dostigla 210 milijardi dolara.

Kompanija Micron, koja proizvodi još vredniju vrstu memorijskih čipova, u drugom kvartalu 2026. godine gotovo je učetvorostručila prihode u odnosu na isti period prethodne godine, na 41,5 milijardi dolara

Njene akcije su u istom periodu porasle za više od 615 odsto. Buzarijev argument da njegov softver omogućava da se skupa AI infrastruktura koristi znatno efikasnije lako nailazi na razumevanje rukovodilaca koji se suočavaju sa cenom jednog novog Envidija servera od oko 500.000 dolara – i to pre nego što stignu astronomski računi za električnu energiju.

Prema podacima kompanije DDN, takvi serveri često provedu gotovo dve trećine vremena neiskorišćeni. Softver koji omogućava brži protok podataka ka grafičkim procesorima (GPU) i od njih praktično eliminiše zastoje u radu, pa skupi čipovi mogu da rade gotovo neprekidno.

„Mi smo motor za obradu podataka koji GPU čipove čini profitabilnim i maksimalno produktivnim“, kaže Buzari.

Konkurencija

U januaru 2025. godine investiciona kompanija Blackstone uložila je 300 miliona dolara u DDN, procenivši vrednost kompanije na pet milijardi dolara. To je predstavljalo veliki finansijski dobitak za Buzarija i njegovog suosnivača Pola Bloha. Oni koji poseduju po oko 40 odsto akcija, danas vrednih približno dve milijarde dolara po osobi.

Međutim, možda je još vrednija od samog kapitala mogućnost pristupa Blackstoneovoj mreži klijenata, kao i njegovom portfoliju data centara vrednom oko 325 milijardi dolara.

Kada je u igri ovako veliko tržište, konkurencija je neizbežna. Nekoliko velikih javnih kompanija, među kojima su Dell, Everpure i NetApp, takođe prodaje rešenja za skladištenje podataka. Ipak su relativno sporo odgovorile na nagli razvoj tržišta veštačke inteligencije.

Istovremeno, mlađe kompanije poput Weka i Hammerspace sve češće osvajaju značajne ugovore, dok se najvećim rivalom DDN-a smatra njujorški Vast Data.

Ta kompanija je, nakon prikupljanja milijardu dolara svežeg kapitala u aprilu, procenjena na impresivnih 30 milijardi dolara. Njena rešenja za skladištenje podataka koriste veliki AI operater data centara CoreWeave. Njegova tržišna vrednost iznosi oko 38 milijardi dolara, kao i druge kompanije iz sektora veštačke inteligencije, poput Nebiusa i Mistrala.

Uspešni preduzetnici

Pretvaranje kompanije stare 28 godina u agilnu firmu koja može da prati tempo AI revolucije nije prošlo bez teškoća.

Jedan od najvećih problema bio je to što je DDN predugo insistirao na prodaji kompletnog paketa – svog softvera zajedno sa sopstvenim hard diskovima. Tek 2023. godine kompanija je počela da nudi softver kao zaseban proizvod, nakon što su mnogi kupci odlučili da diskove nabavljaju od drugih proizvođač

DDN i dalje prodaje sisteme sa hard diskovima, ali je prodaja samostalnog softvera daleko profitabilnija. Bruto marža na softver premašuje 90 odsto, dok kod hardverskih proizvoda iznosi oko 60 odsto.

„Ovo je kompanija koja je prošla kroz svojevrsni pubertet tek u kasnim dvadesetim godinama postojanja“, kaže Džon Votson, viši izvršni direktor u investicionoj kompaniji Blackstone.

„Buzari i Bloh nisu dvojica dvadesetpetogodišnjaka koji tek ulaze u posao. Oni su ostvareni i izuzetno uspešni preduzetnici, ali i dalje imaju ogromnu želju da pobeđuju.“

Buzari je sasvim slučajno ušao u posao sa skladištenjem podataka. Kao mladi diplomac Kalifornijskog tehnološkog instituta (Caltech) posetio je jedan državni sajam tehnologije, gde je video jedan od prvih prenosivih hard diskova namenjenih pravljenju rezervnih kopija podataka sa kućnih računara.

Aleks Buzari i veze sa Francuskom

Tržište personalnih računara i Mekova već je bilo pokriveno, ali je shvatio da bi i državne institucije mogle biti zainteresovane za ovakva rešenja kako bi poverljive podatke čuvale pod strogom kontrolom.

Rođen u Parizu u porodici iranskih roditelja, Buzari se udružio sa prijateljem sa studija Polom Blohom, jednim od retkih francuskih studenata koji su 1984. godine studirali inženjerstvo na kampusu u Pasadeni.

Njih dvojica su zajednički izgradili kompaniju Mega Drive Systems, koja je do 1998. godine ostvarivala godišnji prihod od oko 30 miliona dolara. Međutim, maloj firmi bilo je veoma teško da se takmiči sa industrijskim gigantima poput IBM-a i EMC-a.

Buzari je u međuvremenu već stekao poverenje nekih od vodećih svetskih istraživačkih laboratorija. Naučnici su mu se često žalili da zbog sporih sistema za skladištenje podataka gube dragocene rezultate eksperimenata, jer hard diskovi nisu mogli da prate brzinu njihovih superračunara.

„Nismo znali da je to navodno nerešiv problem, pa smo jednostavno pokušali da ga rešimo, pošto niko drugi nije želeo“, priseća se Buzari.

On i Bloh uspeli su da razviju odgovarajuće rešenje i ubrzo počeli da sklapaju velike ugovore.

Ne baš tako dobri poslovni potezi

Godine 2001. prikupili su gotovo 10 miliona dolara investicionog kapitala. Međutim, Buzari taj potez danas opisuje kao katastrofu.

Novi investitori insistirali su da se DDN okrene velikim korporativnim klijentima upravo u trenutku kada je američka ekonomija, nakon terorističkih napada 11. septembra, počela naglo da slabi. Rezerve gotovine brzo su se topile, a fondovi rizičnog kapitala počeli su da zagovaraju hitnu prodaju kompanije po znatno nižoj ceni.

Umesto toga, osnivači su odlučili da se bore za opstanak.

Smanjili su broj zaposlenih, a preostali tim pristao je da privremeno radi bez nekoliko plata.

„Imali smo novca za još jednu nedelju poslovanja. Uspeli smo to da razvlačimo šest nedelja, a do tada smo ponovo poslovali profitabilno“, kaže Buzari, koji je već 2002. godine otkupio udele investitora i vratio kompaniju pod kontrolu osnivača.

Dugi niz godina malo ko je izvan sveta superračunara – i vrhunskih krojača, kod kojih je Buzari nekada delio krojača košulja sa Karlom Lagerfeldom – imao razloga da čuje za DDN.

Novi projekti

Međutim, do 2008. godine kompanija je dostigla godišnji prihod od 100 miliona dolara, a do 2018. prodaja se više nego udvostručila na 220 miliona dolara. I to bez ijednog dolara dodatnog spoljnog kapitala.

Takva profitabilnost pretvorila je DDN u kompaniju koja je Buzariju omogućila da ne razmišlja samo o kupovini luksuznih jahti, već čak i o preuzimanju norveškog brodogradilišta specijalizovanog za izgradnju ekspedicionih brodova takozvane „explorer“ klase. Taj poduhvat, međutim, na kraju nije uspeo.
„Pokušali smo. Veoma je komplikovano. Brodogradnja je izuzetno složen posao“, kaže Buzari uz uzdah.

Sada je, međutim, posvećen još ambicioznijem projektu.

Od marta radi na razvoju novog data centra u gradu Viler, u američkoj saveznoj državi Teksas. Njegov bi kapacitet mogao da dostigne čak 1,3 gigavata. To je veličina uporediva sa nekim od najnovijih data centara kompanije Meta, a takav objekat trošio bi približno onoliko električne energije koliko je potrebno za snabdevanje oko milion domaćinstava.

Buzari još uvek obezbeđuje finansiranje projekta, čija bi ukupna vrednost mogla da premaši 60 milijardi dolara.

Ali, za razliku od njegovih dizajnerskih projekata u modi ili enterijeru, ovde estetika nije prioritet. Cilj je izgraditi infrastrukturu koja će raditi što brže, jeftinije i efikasnije – na nivou ulaganja od više milijardi dolara.

Ljubav prema Parizu

Ljubitelj dobrog života Aleks Buzari deo detinjstva proveo je u Francuskoj, a i danas svake godine oko tri meseca boravi u Parizu. Evo njegovih preporuka kako da Grad svetlosti upoznate kao pravi Parižanin.

Park Bagatel (Parc de Bagatelle)

Prošetajte kroz 59 hektara pažljivo uređenih vrtova koji se nalaze uz zamak iz 18. veka, unutar Bulonjske šume. Među znamenitostima su vodopadi, ružičnjak sa 10.000 ruža, kao i brojne vrste životinja. „Često odlazimo tamo da se divimo mnogobrojnim paunovima koji slobodno šetaju unaokolo.“

Le Récamier

U ovom klasičnom restoranu uživajte u burgerima…Restoran je najpoznatiji po tome što je usavršio pripremu suflea.

„Obavezno probajte sufle sa puževima!“

Kraljevska opera (The Royal Opera)

Prisustvujte baroknoj operi ili baletskoj predstavi u ovom pozorištu dostojnom kralja, koje je osnovano u Versaju 1770. godine povodom venčanja Luja XVI i Marije Antoanete.

„Loran Briner, direktor opere, moj je veoma dobar prijatelj i možda će vam pokazati temelje operske kuće ako budete veoma ljubazni prema njemu.“

Maison Philippe Conticini

Nijedan put u Pariz nije potpun bez kroasana. Buzari najviše voli ogromne kroasane dužine 18 inča (oko 46 centimetara) koje priprema Kontisini. To je poslastičar koji drži majstorske kurseve iz francuskog pekarstva.

Cena im je oko 40 dolara.

„Božanstveni su!“

izvor : Iain Martin, novinar Forbes