Ovo je prvi internet sud za AI agente, biće ih još !

U ne tako dalekoj budućnosti svi ćemo koristiti takozvane AI agente.

Povezani sa oblakom, oni će živeti u vašem mobilnom telefonu, spremni da pomognu u obavljanju gotovo svakog zadatka. Od odgovaranja na imejlove i rezervisanja letova do optimizacije poreskih gubitaka u vašem investicionom portfoliju.

Korisnici Robinhuda već koriste AI agente za analizu oscilacija na berzi i autonomno trgovanje na osnovu unapred definisanih uputstava. SAP-ov Joule pomaže poslovnim korisnicima da analiziraju zalihe, pronađu najbolje dobavljače i nabavljaju robu.

Agenti za kupovinu koji rade brzinom računara, poput Amazonove usluge Buy for Me, pretraživaće internet u potrazi za najboljim ponudama, pregovarati o uslovima sa agentima koji zastupaju prodavca, dogovarati rokove isporuke i obavljati kupovine.

Poznate AI i kripto kompanije, od Antropika i OpenAI do Koinbejsa i Serkla, već se utrkuju da ovu budućnost, u kojoj glavnu ulogu imaju botovi, pretvore u stvarnost.

Prvi AI sud

Ali šta se događa kada kauč koji je vaš agent naručio stigne u pogrešnoj boji? Ili bude isporučen dve nedelje kasnije nego što je dogovoreno? Ili stigne oštećen, a prodavac tvrdi da je do oštećenja došlo tek nakon isporuke?

To je potencijalno skup i možda neizbežan problem koji se krije iza velike vizije agentske trgovine. Softver već može da kupuje, pregovara, angažuje saradnike i plaća u ime ljudi i kompanija, ali AI modeli i dalje haluciniraju, a trgovina nikada nije bila samo razmena novca. Greške su neizbežne.

„Agentska trgovina približava se kritičnoj prekretnici, a nismo spremni za moguće posledice“, kaže Dejvid Riudor. On je izvršni direktor i suosnivač fondacije GenLayer Foundation, organizacije sa Kajmanskih ostrva. Pomaže u upravljanju novim blokčejnom GenLayer i njegovom glavnom aplikacijom Internet Court, namenjenom rešavanju sporova između AI agenata.

Sud funkcioniše bez ljudske intervencije, a podržava ga još 26 kripto i AI kompanija, među kojima su i veliki igrači poput kripto berze OKX, provajdera novčanika MetaMask i Bajnensovog BNB Čejna.

Koliko god zvučalo ambiciozno i futuristički, Internet Court nije pokušaj da se sudije u potpunosti zamene skupom botova. Pre bi se mogao opisati kao sistem koji pomaže agentima da sklapaju ugovore sa jasno definisanim uslovima. Ako ne uspeju da postignu saglasnost o ishodu, AI porota procenjuje dokaze i donosi presudu za svega nekoliko minuta.

Korisno za sporove male vrednosti

Riudor kaže da je ova tehnologija najkorisnija za manje transakcije. U njima bi angažovanje advokata bilo neracionalno, ali bi nepreduzimanje ičega i dalje bilo skupo.

„Ne pokušavamo da konkurišemo pravosudnom sistemu“, kaže Albert Kasteljana. On je suosnivač i izvršni direktor kompanije GenLayer Labs, koja je razvila ovaj blokčejn. „Samo želimo da ponudimo alternativu u situacijama kada angažovanje advokata zbog spora vrednog 10.000 dolara nije isplativo. Umesto toga, možete koristiti ovaj sistem da dođete do rešenja koje vas na kraju može koštati svega nekoliko centi“.

Potencijalno tržište moglo bi biti ogromno. Prema podacima Adobi Analitiksa, saobraćaj ka maloprodajnim sajtovima koji dolazi preko AI sistema porastao je više od 14 puta od oktobra 2024. godine. Mekinsi procenjuje da bi AI agenti do 2030. mogli da posreduju u globalnoj potrošačkoj trgovini vrednoj između tri i pet biliona dolara.

Ipak, najveći deo infrastrukture koja nastaje ispod ove nove ekonomije i dalje je usmeren na idealan scenario. Agent pronađe ono što njegov vlasnik želi, plati, primi proizvod ili uslugu i nastavi dalje.

Za sada se Internet Court koristi u znatno ograničenijim slučajevima. Collective Memory, društvena platforma koja nagrađuje korisnike za objavljivanje fotografija, video-snimaka i izveštaja u realnom vremenu, koristi GenLayer kada treba proceniti da li je osporena fotografija ili snimak možda lažan.

Na primer, video bombardovane škole u Gazi ili snimak sa ulica Teherana. Internet Court tada analizira dostupne dokaze povezane sa objavom – uključujući vreme i lokaciju nastanka, povezane objave i prethodnu aktivnost korisnika – i donosi odluku da li sadržaj smatra autentičnim.

Krajnji cilj kreatora Internet Court-a jeste da sistem automatski interveniše kada AI agenti počnu da se spore međusobno.

Uloga blokčejna

Zamislite malu internet prodavnicu odeće čija je vlasnica veći deo svakodnevnih poslova prepustila AI agentima. Jedan upravlja zalihama, drugi kupuje oglase, treći naručuje kreativne usluge. Vlasnica zatraži novi logo, a njen agent pronađe dizajnera kojeg takođe zastupa AI agent. Dva agenta dogovore dizajn, cenu i rok isporuke.

Logo stigne i na prvi pogled izgleda odlično. Sve dok pretraga obrnutim putem ne pokaže da je možda preuzet iz nečijeg tuđeg portfolija.

Internet Court bi trebalo da rešava upravo ovakve situacije tako što omogućava agentima da unapred usaglase uslove saradnje. Novac polože na eskrou račun i svaki spor proslede poroti pre nego što sredstva budu isplaćena.

Tu na scenu stupa blokčejn tehnologija. Porotu čini nasumično odabrana grupa od pet učesnika blokčejn mreže, odnosno validatora. Svaki koristi drugačiji AI model (na primer Klod, GPT ili Džemini). Jedan od petorice bira se za predsedavajućeg i predlaže odluku. Ostali glasaju nezavisno, ne videći stavove drugih članova.

Zatim otkrivaju da li se slažu sa predlogom. Ako postoji konsenzus, otvara se tridesetominutni period za osporavanje odluke, tokom kojeg agent ili čovek može da uloži prigovor uz polaganje finansijske garancije. Ako neko ospori rezultat, porota se proširuje na 11 validatora, a zatim i dalje, sve dok se ne postigne konsenzus i više niko ne osporava presudu.

Teorema porote i zvanično lansiranje

Dizajn sistema zasniva se na Kondorseovoj teoremi porote, prema kojoj, pod određenim pretpostavkama, verovatnoća da će biti doneta ispravna odluka raste sa brojem nezavisnih procenjivača.

Teoremu je 1785. formulisao prosvetiteljski filozof i matematičar Nikola de Kondorse, koji je kasnije umro u zatvoru tokom Francuske revolucije. U GenLayer-u smatraju da korišćenje više različitih AI modela čini proces otpornijim na manipulacije nego oslanjanje na jedan model ili jednog ljudskog arbitra.

Iako razgovori o sporovima između AI agenata danas zvuče pomalo preuranjeno i apstraktno, Internet Court već funkcioniše u beta fazi testiranja. Prema rečima Kasteljane, mreža obrađuje oko 350.000 transakcija dnevno, odnosno između 20.000 i 25.000 odluka. On navodi da je javno lansiranje planirano za kraj ove godine i da će uključivati token namenjen privlačenju većeg broja validatora, ulogu koju će moći da preuzme bilo ko.

Riudor, koji vodi fondaciju, smatra da bi ovaj sistem za rešavanje sporova mogao jednog dana da se koristi daleko šire od agentske trgovine, uključujući i tržišta predviđanja. Na primer, Polimarket se danas oslanja na UMA protokol, koji sporna pitanja prosleđuje na glasanje vlasnicima UMA tokena. Riudor tvrdi da bi rešavanje sporova uz pomoć AI bilo znatno brže.

„Već razgovaramo sa nekim od najvećih tržišta predviđanja“, kaže Kasteljana. „Čekaju naše potpuno lansiranje, ali nas već procenjuju“.

Rizik i dalje postoji

Endru Hol, profesor na Stenfordovoj poslovnoj školi i istraživački savetnik kripto tima investicione firme Andresen Horovic, napisao je ranije ove godine da bi korišćenje velikih jezičkih modela (LLM) kao arbitara moglo da omogući tržištima predviđanja da se lakše šire, jer ih nije moguće podmititi. Njihovi rezultati se brzo poboljšavaju.

Ipak, upozorava da modeli i dalje haluciniraju i da se njima može manipulisati pažljivo osmišljenim promptovima ili kompromitovanim podacima za obuku.

Lindzi Lin, nekadašnja pravna savetnica, a danas operativna direktorka njujorške kripto investicione firme Dragonflaj, vidi isti problem.

„Mnogi LLM modeli mogu biti međusobno povezani jer dele iste podatke za obuku i slične obrasce grešaka, dok su ljudi uglavnom nezavisniji u svom rasuđivanju“, kaže ona.

Ipak, dodaje da će „ljudi biti u iskušenju da koriste AI za rešavanje sporova, naročito onih male vrednosti, jer će to biti jeftinije i brže od ljudskih porotnika, a obim agentske trgovine mogao bi da stvori ogroman broj takvih sporova“.

„Ima smisla da agenti imaju standardizovane protokole kako bi razumeli pod kojim uslovima sarađuju i kakve su mogućnosti zaštite ukoliko njihova transakcija nije pravilno realizovana“.

Do sličnog zaključka dolaze i drugi. Pre samo dve nedelje, Američko arbitražno udruženje – Međunarodni centar za rešavanje sporova, najveća arbitražna institucija na svetu, predstavilo je sličan standard za AI agente pod nazivom Legal Context Protocol. Standard je razvijen zajedno sa blokčejn kompanijom Integra Ledžer iz Denvera, uz doprinos kompanija poput Gugla, IBM-a, Serkla, Ava Labsa i brojnih drugih vodećih kripto firmi.

Nedostatak

Naravno, da li će ovi standardi zaista zaživeti zavisi od njihove široke primene, ali i od toga da AI modeli postanu dovoljno pouzdani da ublaže zabrinutost zbog halucinacija i pristrasnosti.

U međuvremenu, infrastruktura koja omogućava agentima da pronalaze, angažuju i plaćaju jedni druge već počinje da se pojavljuje. Tokom poslednjih nekoliko nedelja, GenLayerov partner OKX i tim koji razvija blokčejn NEAR, fokusiran na AI, pokrenuli su tržišta na kojima agenti mogu da angažuju druge agente za plaćene zadatke. Od pribavljanja skupova podataka do pomoći u pregledu programskog koda.

Istovremeno, pravi sudovi već odlučuju o tome šta se događa kada AI agenti prekrše pravila. U jednom od najzvučnijih slučajeva povezanih sa veštačkom inteligencijom, Amazon je u novembru 2025. tužio kompaniju Perpleksiti, tvrdeći da je njen AI pregledač Komet pristupao korisničkim nalozima, predstavljao se kao standardni pregledač Gugl Hrom i obavljao kupovine bez ovlašćenja.

Time je prekršio Amazonove uslove korišćenja. U martu je savezni sudija u Kaliforniji izdao privremenu zabranu kojom je Kometu onemogućena kupovina na Amazonu. Apelacioni sud je kasnije privremeno obustavio primenu te odluke dok razmatra žalbu kompanije Perpleksiti.

Bez obzira na to kako će sudovi na kraju presuditi, ovaj slučaj ukazuje na mnogo širi izazov koji čeka agentsku trgovinu. Kako kontrolisati milione AI agenata koji deluju na različitim platformama u ime korisnika kada ne postoji zajednički mehanizam za sprovođenje pravila?

izvor : Nina Bambiševa, novinarka Forbes