Da li su se ČetGPT i lekari u Srbiji već posvađali: Poruka iz zdravstvene ustanove govori mnogo !

Uveliko je trend da se sve više ljudi na svoje simptome prvo požali veštačkoj inteligenciji, uglavnom ČetGPT-u.

Od tumačenja laboratorijskih nalaza i objašnjavanja medicinskih termina, ali i pokušaja da se na osnovu simptoma dođe do moguće dijagnoze…. ČetGPT i slični alati postali su po svemu sudeći „prvi sagovornik“ za zdravstvene nedoumice.

Dok mnogi tvrde da im ovakvi alati pomažu da bolje razumeju svoje zdravstveno stanje, naročito kada im savet sa lekarom nije dostupan, a vrlo često tvrde da im je upravo neki od alata veštačke inteligencije dao dobar pravac što se dijagnoze tiče, medicinski stručnjaci upozoravaju da veštačka inteligencija ne može da zameni pregled, dijagnostiku i stručnu procenu.

Ipak među njima ima onih koji tvrde da ovakav način traženja informacija može da se očekuje u skladu sa rastom tehnološke pismenosti i savremenim okolnostima.

A gde je granica između korisne podrške i opasnosti od pogrešne samodijagnoze? To je pitanje koje sve češće izaziva rasprave i među pacijentima i u zdravstvenoj struci.

Zašto se ljudi obraćaju za zdravlje ČetGPT-u

Pažnju na pojavu da se za zdravlje prvo pitamo kod ČetGPT-a skrenula nam je i fotografija objavljena ovih dana na jednoj društvenoj mreži.

Sudeći po poruci, slika je viđena u jednoj od zdravstvenih ustanova. Na njoj se navodi sledeće obaveštenje: Preporuka Chat GPT ili drugih oblika veštačke inteligencije nije i ne može biti razlog dolaska na pregled. Komuniciranje sa lekarom o navodima ChatGPT takođe nije primereno.

Iz ovog obaveštenja moglo bi da se zaključi da zdravstveni radnici nisu oduševljeni ili ne vole da čuju da se pacijenti na ovaj način savetuju o svom zdravlju.

Na ovu fotografiju su se nadovezali brojni komentari korisnika društvene mreže.

Osim sumnji da je obaveštenje možda „skrojio“ upravo neki od alata veštačke inteligencije, među njima su dominantni pre svega iskustveni primeri što je možda i važnije od utvrđivanja autentičnosti slike.

U jednom od komentara korisnica je navela da joj je upravo ČetGPT pomogao kad je išla „od lekara do lekara“ i nisu znali o čemu se radi.

Iskustva sa dijagnozama

Jedan od korisnika mreže Linkedin naveo je da je skoro osam meseci pogrešno lečena povreda kolena koju je imao. Tri različita ortopeda mu, kako navodi, nisu postavili tačnu dijagnozu.

Kada se ponovo povredio, Grok je pogledao snimak sa rendgena i postavio tačnu dijagnozu u roku od minut, napisao je.

I u nastavku komentara mnogi pišu da im se dešavalo da im je nakon brojnih pogrešnih dijagnoza „ćaskanje“ sa AI dalo pravac. Odnosno da se odlaskom kod specijaliste ispostavilo da je dijagnoza koju je „očitao“ ČetGPT bila i potvrđena, a potom i izlečena.

„Trenutno testiram terapiju koju mi je “prepisao”. Srećom, nije ništa od životnog značaja. Jedino je hirurgija još uvek nezamenjiva“, nadovezao se dalje jedan od korisnika.

Od kardiologa do gastroenterologa

Sagovornik Forbes Srbija R. M. priča svoje iskustvo koje je gotovo identično. Tvrdi da je zahvaljujući alatu Gemini došao do dijagnoze nakon tegoba koje je imao.

Priča da je najpre lečio visok pritisak. U privatnoj zdravstvenoj ustanovi dobio je lek koji nije bio dovoljan, a onda i drugi. Bio je dobro šest meseci, a nakon pogoršanja mu je uveden još jedan lek.

Ubrzo je počeo da ima iznenadne napade aritmija, visok puls u mirovanju… Odlazio je kod više specijalista i obavljao dodatne preglede.

U međuvremenu je obišao i hitne službe kada mu je bio loše u zavisnosti koja bolnica je tog trenutka dežurala.

„Na kraju sam u konsultaciji sa Geminijem došao na ideju da idem kod gastroenterologa jer mi je u prvoj rečenici nakon što sam opisao simptome rekao: hiatus hernia odnosno želudačna kila“, priča sagovornik.

Zakazao je posetu gastroenterologu i nakon gastroskopije je potvrđeno upravo da je reč o tome.

Do tada mu niko od lekara koje je obišao nije posavetovao da se ispita i kod gastroenterologa.

ČetGPT nastavak prakse: pitaj dr Gugla

Predsednik Udruženja pacijenata Savo Pilipović primećuje da je savetovanje sa alatima veštačke inteligencije, pre svega ČetGPT, sve češća pojava.

„Praktično nastavak prakse: pitaj dr Gugla“, kaže Pilipović za Forbes Srbija.

Njegovo mišljenje je da je jedan od uzroka taj što je zdravstveni sistem u lošem stanju.

„Nemogućnost da dođu na preglede i do lekara, dugo čekanje na procedure, nekada teraju ljude da se obraćaju ČetGPT-u“, kaže.

To, kaže, nije jedini razlog. Postoji kod nekih i strah od odlaska kod doktora. Takođe i nedostatak vremena za to da se detaljnije posvete svom zdravlju.

Nepoverenje u zdravstveni sistem i nedostatak lekara

„Treba imati u vidu i razumeti i to da u nekim delovima Srbije ne da nemate specijalistu već ni lekara opšte prakse. Poseban problem je i za one koji žive u delovima udaljenim od zdravstvenih službi“, dodaje.

Prema njegovom mišljenju, ovakav način savetovanja ima i dobre i loše strane.

„Pacijenti često dobiju dobar savet, ali opet ne mogu se ni uvek pouzdati da je to sasvim tačno. Nekada i kod lekara dobiju loše postavljenu dijagnozu. To sve stvara veliko nepoverenje u zdravstveni sistem. Tera ljude da se na taj način obraćaju za savet“, dodaje Pilipović.

Očekivano je da se mnogi obraćaju ČetGPT-u

Specijalista iz oblasti kardiologije koji radi u jednoj privatnoj zdravstvenoj ustanovi kaže da se sve češće susreće sa time da mu dolaze pacijenti sa blažim tegobama i kažu da su se o tome prethodno informisali preko ČetGPT-a.

„To na sreću nisu ozbiljnije tegobe. Ne možemo da zabranimo da se ljudi na taj način informišu, ali je ipak važno da dođu i obrate se specijalisti“, dodaje.

Ističe da ta praksa nije toliko loša jer pokazuje da su pacijenti voljni da povedu računa o zdravlju i nakon toga dođu kod lekara. U eri tehnološke pismenosti koja nije postojala ranije to se sve može očekivati. Osim toga, AI se sve više koristi i u zdravstvenoj dijagnostici, dodaje ovaj specijalista.

Često se pacijenti obraćaju alatima veštačke inteligencije kada su u pitanju problemi sa kožom.

Alat za informisanje, a ne zamena za lekara

Milica T. Stevanović, specijalista dermatovenerologije, kaže da je nesporno veštačka inteligencija postala deo svakodnevice.

„Ipak, kada je reč o zdravlju, važno je da se posmatra pre svega kao alat za informisanje, a ne kao zamena za lekarski savet“, ističe ona za Forbes Srbija.

„Veštačka inteligencija može izuzetno brzo da obradi veliku količinu podataka, ali nema kliničko rasuđivanje. Ne može da sagleda sve tegobe pacijenta u širem kontekstu i nema empatiju. Zbog toga je veoma rizično oslanjati se na veštačku inteligenciju za postavljanje dijagnoze ili izbor terapije. Greška u takvom pristupu može da odloži pravovremenu dijagnostiku, adekvatno lečenje i oporavak“, smatra dr Stevanović.

Kaže da se ona i njene kolege u praksi sve češće susreću sa pacijentima koji dolaze sa već formiranim mišljenjem nakon konsultacije sa AI alatima.

Od algoritma do stručnjaka

„O tome često razgovaramo, jer imam utisak da pacijenti nisu uvek svesni mogućih rizika ili ih potcenjuju. Razumem potrebu pacijenata da brzo dođu do odgovora i da odmah saznaju šta bi moglo da stoji iza njihovih tegoba. Ipak, tehnologija nema sve odgovore i ne može da zameni kompletan klinički pregled“, dodaje doktorka.

Ukazuje da AI nije baza znanja u klasičnom smislu, poput enciklopedije, već model koji odgovore generiše na osnovu obrazaca i podataka. Zato može sadržati i netačne ili nepotpune informacije.

„Najveći problem je rizik kojem se pacijent izlaže kada više poverenja pokloni algoritmu nego lekaru koji može da ga pregleda, sasluša i proceni njegovo stanje“, naglašava.

Navodi i da se pacijenti kada sami pretražuju simptome na internetu, često dodatno uplaše. Teško mogu da razdvoje relevantne informacije od velikog broja zastrašujućih sadržaja.

„Zato im uvek savetujem da zakažu pregled, kako bi dobili stručno mišljenje, savet i plan lečenja za problem sa kožom“, kaže dr Stevanović.

Potvrđuje da su konsultacije sa AI već deo savremene medicine.

„Naročito u segmentima u kojima mogu da ubrzaju administraciju, obradu snimaka, analizu podataka ili procenu rizika od određenih bolesti. Ipak, veštačka inteligencija i dalje ima jasna ograničenja, pre svega kada su u pitanju odgovornost, empatija i ljudski faktor“, upozorava sagovornica Forbes Srbija.

izvor : Forbes.rs