Skupa strateška greška: Kako je rat Amerike i Izraela sa Iranom promenio geopolitički pejzaž !
Analitičari se slažu da je Vašington najviše štete naneo sebi.
Potpisivanje memoranduma o razumevanju između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koji je Bela kuća predstavila kao korak ka obuzdavanju eskalacije, predstavljalo je značajan ustupak Vašingtona u zamenu za još nejasne obaveze Teherana, tvrdi kolumnista časopisa “Forin Polisi”.
U svom članku Majkl Hirš opisuje sporazum kao “dokument o predaji” SAD i definiše celu vojnu ofanzivu protiv Irana, koju su pokrenuli Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu, kao “geopolitičku katastrofu” koja je “učinila mnogo više od pukog uništavanja dominantne pozicije u kojoj su se obe nacije nalazile pre samo tri i po meseca”.
Prema Hiršu, ničim izazvana agresija protiv Irana ne samo da nije postigla svoje ciljeve, već je i ubrzala globalno rebalansiranje moći zbog kojih će SAD i Izrael biti “relativno slabiji u mesecima i godinama koje dolaze”.
Rat je, tvrdi autor, ozbiljno iscrpeo kritične zalihe američkog oružja i oštetio kredibilitet zemlje, a posledice bi se mogle osetiti daleko izvan regiona, uključujući Evropu i Indo-Pacifik.
Prema memorandumu o razumevanju, u zamenu za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, koji je ključan za globalnu trgovinu energentima, Iran dobija ekonomske ustupke koji su ranije delovali “nezamislivo”: potencijalno oslobađanje zamrznutih sredstava i izuzeće za izvoz sirove nafte i rafinisanih proizvoda, kao i lakši pristup povezanim uslugama kao što su bankarstvo, osiguranje i transport.
Profimedia
Trajne posledice
U tom kontekstu, Kurt Kembel, koji je bio zamenik državnog sekretara pod Džoom Bajdenom, rekao je za Telegraf da će sukob SAD i Irana imati “trajne” posledice, manifestujući se na “predvidljive i nepredvidljive” načine, transformišući globalnu ekonomiju i odnose Vašingtona sa saveznicima, partnerima i protivnicima podjednako.
– To će uticati na preduzeća, potrošače i geopolitiku – dodao je.
– Jasno je da će neke zemlje izaći jače iz ove situacije, a Kina će verovatno biti jedna od prvih. Verovatno je da će, tiho, mnoge zemlje ponovo dovesti u pitanje strateški pristup Sjedinjenih Američkih Država nakon još jedne nesrećne avanture na Bliskom istoku sa sumnjivim rezultatima – primetio je on.
Sanam Vakil, direktorka za Bliski istok u trustu mozgova Čatam Haus, istakla je da su rat kategorično odbile sve države Zaliva koje su “pokušale da izvrše pritisak na Trampovu administraciju, ali da nisu uspele, što je problematično jer su verovale da imaju uticaj na predsednika”.
Profimedia
– Uložile su u njega jer su mislile da će biti predsednik koji pregovara, a ne predsednik koji će doneti promenu režima. Tražili su zaštitu i stabilnost. Umesto toga, pronašli su predsednika koji je zapalio region – objasnila je ona.
Međutim, stručnjak je primetio da, vezane zavisnošću od Vašingtona, države Bliskog istoka neće imati drugog izbora nego da potisnu svoje negodovanje i “osmehnu se Trampu sa rezignacijom”.
Nepopravljiva šteta po odnose SAD sa saveznicima
Ivo Dalder, bivši ambasador SAD pri NATO-u, opisao je agresiju protiv Irana kao “najgoru stratešku grešku od Vijetnama, moguće i od Drugog svetskog rata, jer su posledice jednostavno loše za Sjedinjene Američke Države u svim oblastima”.
Stručnjak je primetio da je rat naneo štetu, ali nijedna zemlja nije toliko oštećena kao SAD.
Tanjug/AP Photo/Thibault Camus
– Nepopravljivo smo oštetili naše odnose sa našim saveznicima, ne samo u Evropi, već i u Aziji. Predsednik je delovao jednostrano, pokrećući rat sa teškim ekonomskim posledicama po svet bez konsultacija sa bilo kim – izjavio je on, dodajući da je geostrateška prednost SAD i njihovih saveznika “razbijena”.
“Teška pregovaračka pozicija za Trampa”
Sa svoje strane, poznati geopolitički analitičar Džordž Fridman je u članku za “Geopolitičke budućnosti” primetio da je “neslaganje oko preporučljivosti rata i njegovih ekonomskih troškova značajno”.
Iako je opravdanje bio zasnovan na iranskom nuklearnom programu, mnogi u Republikanskoj stranci smatrali su sukob “kršenjem principa koje je predsednik Donald Tramp zagovarao u svojoj predizbornoj kampanji: kraj beskrajnih ratova koje su SAD vodile poslednjih 80 godina”.
Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson
Stručnjak je istakao da su neki kritičari rata, kako unutar stranke tako i u administraciji, verovali da on ne služi interesima Sjedinjenih Američkim Država, već se vodi zbog izraelskog uticaja na šefa Bele kuće.
On je naveo da su mnogi postali neprijateljski nastrojeni prema ratu kada su počeli da se osećaju ekonomski troškovi, posebno kada su skočile cene nafte.
– U ovom trenutku, sa detaljima iranskog nuklearnog programa, osnovnim razlogom koji se navodi za pokretanje rata, o kojima tek treba da se pregovara, i sa javnim pritiskom na Trampa i pretnjama republikanskoj kontroli nad Kongresom, predsednik se nalazi u teškoj pregovaračkoj poziciji – zaključio je on.
