NEMA KRIZE ZA PŠENICU: Anđelka Kuzmić ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS 

Ove godine rod pšenice će biti veći nego u petopgodišnjem na proseku i nadam se da će tako ostati. Imali smo pa skoro idealne klimatske uslove što se tiče ratarske proizvodnje pšenice. Proljetna setva je uspešno obavljena. Sektor mlekarstva je stabilizovan i imamo spremne dve, tri nove mere ukoliko opet dođe do poremećaja na tržištu i bude viška mleka, kaže u intervju za NovostiPlus Anđelka Kuzmić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske

*Koje mere ste predvideli za mlekare?

Jedna od njih je da smo mi povećali posticaj za preradu tog mleka. Podržavamo mini mlekare, da ljudi mogu na svojim farmama da to mlijeko prerade u sireve kako bi mogli da prodaju.I ono što planiramo, bude li i dalje ta ogromna količina zaliha kod otkupljivača, Republika će sigurno pomoći da se određeni dio tog mlijeka osuši, pretvori u mleko u prahu. Mi ćemo pomoći finansijski da se to učini. Kako bismo oslobodili, rešili se tih zaliha i kako bi naši mljekari i dalje mogli da predaju tu svoje mlijeko u planiranom količinu.

*Mlekari su ove godine dizali glas jer su imali problem sa viškom mleka?

U Republici Srpskoj u prethodnim godinama, zaista velika su izdvajanja u oblast poljoprivrede. Naš agrarni budžet je četvrtu godinu za redom 180 miliona i to je u nekako 7-8 godina bio skok za 60-70 odsto u odnosu na ranije. I mi smo negde možda i sami, svi zajedno, i proizvođači, i naša agrarna politika i davanja doprineli da imamo hiperprodukciju u mlekarstvu. Najveća izdvajanja su iz agrarnog budžeta za mlekarstvo i on je prethodnih godina zaista bio, pa mogu reći, unosna grana poljoprivrede, jer ljudi koji su se bavili mlekarstvom su imali zaista unosnu zaradu od te grane poljoprivredne proizvodnje. Poremećaj na svetskom tržištu, sve ove sankcije carine, Kina, Amerika i velike zemlje, su se prelile i na Evropu i region. Krajem prošle godine, kada se sve to dešavalo, je došlo do zagušenja evropskog tržišta što se tiče mlječnih proizvoda. I naravno, tu negde naši proizvodi su ostali na našem tržištu. Sva ova nova vremena, gde negđe i građani koriste manje mleka, i svi to znamo da jednostavno sad je taj neki trend je doprinelo tome da se stvaraju kod naših otkupljivača velike zalihe na lagerima. I početkom godine je došlo do smanjenja cena otkupa, a u nekom delu i količina. Mi smo odmah odreagovali i zaista jedno dva meseca da smo bili svakodnevno i sa otkupljivačima i sa našim mlekarima da vidimo šta to mi možemo kao vlada odreagovati kako bismo umanjili štetu toga svega. I tada smo mi korigovali subvencije i po litru i po grlu za 2026 kako bismo našim mlekarima nadognadili tu razliku u ceni.Ono što smo dobili prema podacima, samo za prva tri meseca, januar, februar i mart, je obračunato 500.000 KM više odnosno na 2025. iz Agranogg budžeta za mlekarstvo. Imamo veći broj litara i veći broj grla.Tako da apsolutno ne možemo govoriti o krizi u sektoru.

* Kakav  rod pšenice možemo da očekujemo ove godine ?

Možemo reći da smo imali skoro idealne klimatske uslove što se tiče ratarske proizvodnje pšenice naravno. Proletna sjetva je uspešno obavljena. Ono što smo mi Vlada RS i Resorno ministarstvo ubrzano radili da na vreme dostavimo spiskove benzinskim pumpima pre ovih velikih poskupljenja goriva, dakle već početkom marta kako bi naši poljoprivodni proizvođači mogli da preuzmu tu regresirano dizel gorivo i moram da napomenem to je 0,80 maraka po litru, dakle 80 fejninga po litru i imali su i onu mjeru koja je Vlada donela od 10 fejninga po litru koju su mogli da koriste. Proletna setva je obavljena uspešno. Nedavno smo bili u Kladarima kod Srpca na oglednim poljima i veoma smo zadovoljni. Tu na parceli gde su primenjene sve agrotehničke mjere koje naši savetodavci i ministarstvo preporučuje i predlaže poljoprivrednicima mi imamo izvrstan rodu pšenice. Naravno, još je rano precizno reći kako će biti stanje. Nadamo se pre svega lepom vremenu da ne imamo neke nepogode. Negde nije ni toliko uspešno, ali ono što sigurno u ovom momentu znamo da imamo više zasijanih površina. Očekujemo da je rod iznad petogodišnjeg provosjeka i da ćemo izdvojiti i preko 14 miliona KM jer mi sufinansiramo, dakle isplaćujemo 500 konvertibilnih maraka po hektru. Moram napomenuti da je prošle godine to bilo 11 miliona. Dakle već u ovom momentu znamo da će ovo biti uspešnija godina u odnosu na predhodne.

*Da li ste zadovoljni dinamikom isplate podsticaja?

Imali dobru dinamiku isplate i ja moram i napomenuti da to je sve bilo svjesno isplanirano negde od početka godine jer mi smo u razgovoru sa našim proizvođačima bez obzira na neke poremećaje na tržištu. Pa u svim granama, posebno imali smo i mlekarstvo, i svinjarstvo. Naši poljoprivodni proizvođači, u suštini to je bio njihov zahtev je da je njima najbitnija ta neka pravovremenost i redovnost isplata kako bi oni mogli da planiraju svoju proizvodnju. Mi smo u skladu sa tim, zajedno sa predednikom Vlade i ministarkom finanscija, obavljali razgovore i uspeli da apsolutno ispratimo tu našu predviđenu dinamiku isplata. U ovoj godini isplaćeno je preko 14 miliona. Ono što ćemo se truditi kada prođe žetva da nastavimo sa tom isplatom kako bi poljoprivodnici, naravno, bili zadovoljni i mogli da planiraju dalje svoju proizvodnju. Ova godina nam je rekordna i što se tiče tih isplata u poljoprivredi od strane Vlade RS.

* Kolika je potražnja za traktorima i mehanizacijom koju subvencioniše Vlada ?

Ovih dana treba biti objavljene pravilnik za traktore Belarus. Evo i ove godine Vlada će izdvojiti 4 miliona KM. To su traktori namenjeni višečlonim porodicama u poljoprivredi i mladima do 40 godina, dakle, za ljude sa troje i više dece koje žive u selima, imaju poljoprivredno gazdinstvo i, naravno, planiraju tamo da ostanu. Ovde po ekstra povoljnim uslovima mogu da kupe te traktore. Mi sufinansiramo do 60 odsto, oni sve ostalo preko. Pored Belarusa imamo i zatvoreni javni poziv za kapitalne investicije gde su takođe ljudi po povodnim uslovima mogli da planiraju obnovu kako mehanizacije traktora, priključaka tako i objekata peradi. Tu je niz mjera koji su mogli da iskoriste, pogotovo navodnjavanje, što je jako važno. Imamo ogroman broj zahterva za preko 680 traktora, oko 3000 priključaka i rezervisali smo 70 miliona KM, a predvidali smo samo 30. To nam govori da poljoprivreda u Srpskoj stoji dobro, da su ljudi i dalje zainteresovani da ulažu u svoje imanja, u svoje poslove, da obnavljaju sve to što tamo imaju i da planiraju da nastave da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Moram isto napomenuti da u prošloj godini je to bilo 43 miliona. Dakle, to nam govori o rastu poljoprivrede u RS jer smo sa 43 došli na 70 miliona KM zahteva za kapitalne investicije. I tu je još treći program koji je uspešno završen a oodnosi se na mađarski program. On je bio oko 16 miliona KM i tu su ljudi mogli da se prijave za mehanizaciju i priključke, i kupe pod povoljnim uslovima.

*Građani žele više domaćih prehrambenih proizvoda a manje uvoznih. Kako im pomoći?

Tu imamo ogroman problem jer ova država BiH nažalost ne funkcioniše. Verujem da bi sve bilo lakše i da bi smo mi na Vladi vrlo lako mogli da uvodimo neke privremene mere na šest ili devet meseci u skladu sa potrebama što se tiče zabrane ili smanjenja uvoza određenih proizvoda. Naravno neke zemlje mogu to da rade jer nisu u ovakvoj nesretnoj zajednici, ali zaista da vam kažem, to je ogromna borba. Pa, mi smo evo imali ne samo oko uvoza i izvoza, imali smo projekat koji je nedavno konačno usvojen sa Svetskom bankom od 60 miliona KM, od kojih je 30 miliona za navodnjavanje direktno našim gradovima, opštinama i poljoprivrednicima, jer bez navodnjavanja poljoprivredna proizvodnja ne ima budućnost nigde u svetu. On je bio blokiran preko tri godine na Savetu ministara BiH. I ja stvarno moram da napomenem i ministra Košarca i Amidžića, koji su zajednički sa Vladom, uspeli smo naći način da konačno to odblokiramo i da uspemo sada u ovoj godini i sledećoj da to realizujemo. Imali smo niz sastanaka i pokušavali da se i obratimo sa našim proizvođačima Savetu ministara, da se uvedu privremeni prelemani,ali od toga nije bilo ništa. Konkretno mi smo tad razgovarali o mleku i mesu, jer nam je to bio najveći problem, ali u skladu sa potrebama, zašto i ne ostalo. Međutim, to nikako nije moglo proći, nažalost, i ti neki dogovori koji se ne mogu postići, zaista prave ogromne probleme svim našim građanima.

*Da li ste zadovoljni stanjem u Šumama RS ?

Imamo smanjenje duga za šest miliona i smanjenje broja radnika, međutim, ne mogu reći da smo mi apsolutno zadovoljni. Niti možemo biti. Nama je jasno da mi ne možemo slati pozitivan rezultat za godinu ili dve. Ovo sada što imamo, poboljšanje, je rezultat onih mjera koje je u prethodnom periodu Vlada preduzela pa reprograma obaveza, pa kredit, pa uvođenje modula i softvera. To je sve jasno. Međutim, mora se nastaviti. Mi smo po šumskim gazdinnstvima, izvršili analizu gde je to bilo u redu, gde nije bilo. I dali smo mi zadatke i naredbe pojedinačnim direktorima šumskih gazdinstava, ali i menadžmentu Šuma RS, direktoru i upravi. To sve prati šta mi očekujemo i šta je realno da se popravi. Pa idemo tri po tri meseca. Očekujem da će ova godina bolja u odnosu na prošlu ako se budu pridržavali zadataka. Odgovorni će morati odgovarati na svaki način. Mi ne smemo dozvoliti biti neozbiljni da gledamo kako jedno takvo javno preduzeće propada. Međutim, negde sam zadovoljna pokazateljima s početka ove godine gde je proizvodnja u šumama odlična,i gde je izvršenje dobro i da je tako bilo. predhodne godine u ovo vreme mi bismo imali puno bolji rezultat, ali naravno ima još mnogo posla. Taj sektor šuma je u suštini resor ovog ministarstva gde možda svi moramo malo više i jače. Ono što nas je zadesilo, evo i trenutno se dešava, imamo sušenje šuma, i gde smo uložili 4 miliona KM. Mislim, o tom se ne govori jer je uvek tema poslovanjenj Šuma RS, ali velika su i izdvajanja da mi spasimo zdravlje naših šuma.

*Nedavno je stupio na snagu i Pravilnik o plaminom ulju.

On u suštini ne donosi nikakve sankcije niti zabranu prodaje tih proizvoda koje sadrže palminu ulje, ali najviše je usmjeren ka zaštiti naših potrošača, ali i zaštiti poljoprivredne proizvodnje, domaće poljoprivredne proizvodnje. Mi sada želimo da uočljivo budu razdvojeni ti proizvodi koji su 100 odsto mlečni proizvodi, a koji imaju u sebi palminu ulje. Tako da pravilnik definiše i te posebne naljepnice koje moraju biti na proizvodima ili na policama da proizvod sadrži palmino ulje koji je uočljiv i kako bi naši građani i kupci mogli jasno da znaju šta kupuju i koji je sastav proizvoda. U suštini na deklaracijama je i ranije bio dostupan sastav proizvođačima, ali nije to baš bilo lako uočljivo. To je bio i jedan od zahteva naših udruženja poljoprivrednih proizvođača, i možemo reći da evo oni nam se javljaju i jako su zadovoljni, što je pravilnik stupio na snagu. Oni smatraju da će ova mjera pomoći domaćoj proizvodnji kako bi se naši domaći proizvodi više kupovali. Također održali smo sastanak sa direktorom Republičkog inspektorata i svim glavnim republičkim inspektorima u vezi sa ovom nadležnošću i oni će sada u narednu periodu ići u pojačane mjere trgovina i malih i velikih marketa kako bi videli da li se trgovci pridržavaju mjera u skladu sa ovim pravilnikom. Tako da možemo reći ponosni smo ponosni na ovaj dokument koji smo dobili.