Analogni protiv digitalnog zvuka: U eri Spotifaja i Dizera gramofoni ponovo osvajaju tržište !

Gramofonske ploče preživele su CD, MP3, Ajpod, Jutjub i striming platforme poput Dizera i Spotifaja. Sada ih kupuju i ljudi koji se nisu ni rodili u vreme njihove dominacije. I možda baš u tome leži ironija savremenog tržišta: što je svet digitalniji, to analogne stvari deluju luksuznije i privlačnije.

Muzika nikada nije bila dostupnija, praktičnija i jeftinija. S druge strane, ponovo se kupuju velike ploče koje zauzimaju mnogo prostora, lako se grebu i koštaju mnogo više nego mesečna pretplata na striming platformama. Vinil se vratio baš onda kada je delovalo da više nema nijednog racionalnog razloga da postoji.

Muzički kritičar Peca Popović kaže da o nostalgiji za vinilom može da govori i iz lične perspektive jer je „vršnjak gramofonskih ploča”. On za Forbes Srbija ističe da digitalni formati ne nude tehnički superiorniji kvalitet zvuka.

„Od onih sam što znaju da digitalni formati nikada neće ponuditi topliji, verniji i humaniji zvuk od analognog“, kaže Popović.

„Nemoguće je odvojiti omot albuma od muzike unutra“

Podseća da su prve LP ploče stigle na tržište krajem četrdesetih godina prošlog veka, dok je vinil svoj vrhunac dostigao sedamdesetih, kada je praktično dominirao muzičkom industrijom. Međutim, sa pojavom CD formata usledio je višedecenijski pad, pa se početkom devedesetih verovalo da je era ploča završena.

Ipak, već krajem devedesetih, mediji, poput nemačkog Der Špigela, počinju da govore o „renesansi LP formata” i izjavljuju da su „LP ploče ponovo u modi“ u odnosu na CD format jer imaju više prostora za omot albuma.

„Za moje pokolenje držati ploču sa omotom nije isto kao blenuti u ekran i slušati šta Spotifaj predlaže. Kao i sa svim, ono što čini omot albuma odličnim je potpuno subjektivno. Nemoguće je odvojiti omot albuma od muzike unutra. Moje mišljenje o umetnosti na omotu je mnogo veće ako mi se sviđa muzika na albumu”, kaže Popović.

Oživljavanje potražnje vođeno je Generacijom Z

Popović navodi da je u poslednje vreme napisano bezbroj članaka koji zagovaraju povratak na „analogne“ medije. To su fizički mediji koji omogućavaju odvajanje od ekrana, u eri u kojoj naizgled u svakoj oblasti života dominiraju naši kućni računari.

„Kako možemo zadržati zadovoljstvo slušanja omiljenog umetnika ili pronalaženja nove fiksacije, dok istovremeno odmaramo oči od plavih svetala ekrana? Ulogu u svemu i pokretački faktori je generacijski pomak, oživljavanje potražnje uglavnom vođeno (paradoksalno) mlađim slušaocima (generacija Z, rođeni 1997-2012, poznati kao iGen) rođenim u visoko digitalnom svetu koji traže opipljiva ‘analogna iskustva’ i estetsku privlačnost“, objašnjava Popović.

U razgovoru za Forbes Srbija, Popović navodi da je prodaja vinil ploča doživela masovmi, kontinuirani globalni preporod. Prihodi su porasli za 14% širom sveta u 2025. godini, što predstavlja 19 uzastopnih godina rasta.

„Snažna potražnja dovela je do viših cena, pri čemu mnoga nova izdanja često koštaju 40 do 45 dolara. I kod nas su LP izdanja skupa. Iako je Severna Amerika glavno tržište, rast je značajan na globalnom nivou, čak i kada strimovanje čini skoro 70% ukupnog prihoda od muzike, što dokazuje da su fizičke ploče pronašle jaku, trajnu nišu“, ističe.

Ploče su nešto što je više od kolekcionarskog ili statusnog predmeta

Popović se osvrnuo na podatak da od 2006. postoji stalni rast prodaje ploča, da se širom sveta otvaraju nove prodavnice i da je 2023. godine vinil po prodaji nadmašio CD izdanja. S tim u vezi, kako ističe, možemo da govorimo o zainteresovanosti mlađe generacije za posedovanjem nečega što je „više od kolekcionarskog ili statusnog predmeta“.

„Mi stariji dopunjavamo naše kolekcije sa onim izdanjima koja nam nedostaju, a mlađi formiraju kolekcije po svom autentičnom ukusu. Sve se ponavlja. I početkom šezdesetih LP izdanja su bila skupa i uglavnom dostupna po komisionima. Mi smo se odricali nekih stvari kako bismo kupili željenu ploču. To se dešava mlađima i sada sa načinom otkrivanja muzike i knjiga. Sudbinu vinila odlučiće A generacija i B generacija…“, ističe.

U pitanju je, kaže, iskustvo za koje se verovalo da digitalna generacija nema interesovanja.

„Podaci govore da je tokom prošle godine potražnja za vinilom veća za 9,3% u odnosu na 2024. godinu. Prodato je 103 miliona LP ploča širom sveta, a predviđanja kažu da će se do 2033. taj broj povećati za 6,5% godišnje. Znajući da je 1991. postojalo uverenje da je sa vinilom gotovo, opasno je tvrditi da će brzo izaći iz mode. Svet se stalno menja. I mi“, zaključuje Popović.

Kvalitet zvuka na ploči nije bolji

Ivan Uzelac, docent na odseku muzičke režije na Fakultetu muzičke umetnosti, za Forbes Srbija pojašnjava da gramofonska ploča, posmatrano iz tehničkog ugla, ne može da ponudi kvalitet zvuka kao CD, ali da njeni ljubitelji vole takav zvuk.

Prema njegovim rečima, postoje mnogi audiofilski mitovi, dileme i zablude. Analogni zvuk bi po tehničkim karakteristikama mogao da parira digitalnom (nekomprimovanom digitalnom) samo ako je u pitanju magnetofonska traka velike brzine, sa dodatnim potiskivačem šuma koji bi omogućio veći dinamički opseg.

„Sam vinil je nosač ozbiljnih ograničenja. Veoma je teško narezati odnosno odštampati kvalitetno ploču, a da ima pun frekvencijski opseg, da nema nelinearna izobličenja (distorziju) i da ima dovoljan dinamički opseg. Ovaj poslednji parametar je možda i najproblematičniji jer ploča ne može dostići ni 60dB dinamike – raspona između najtišeg i najjačeg zvuka koji može biti zabeležen“, objašnjava Uzelac.

Kako podseća, audio CD je bio prvi komercijalni format koji je mogao da reprodukuje muziku dinamike koja je potrebna za, recimo, simfonijsko delo. Konkretno za CD to je teorijskih 96dB, dakle oko 6dB za svaki bit, a CD standard podrazumeva 16 bita uz frekvenciju uzorkovanja od 44.1kHz.

Drugačije uživanje u muzici

„Ukratko, uz ploču sve i da je štampana u najboljoj fabrici, sa najboljim granulatom polivinil hlorida, reprodukovanu sa skupog i dobro naštelovanog gramofona sa novom zvučnicom, kroz kvalitetan gramofonski predpojačavač, obavezno dolazi i doza linearnih, nelinearnih izobličenja i ograničen dinamički opseg, čak i kada puštamo novu ploču.

Uzrok rasprava je činjenica da ljubitelji vinila zapravo vole taj zvuk, a treba imati na umu i da nije svaki digitalni format jednako kvalitetan. Mp3 spada u tzv. lossy formate koji zaista mogu zvučati značajno lošije od CD-a ili FLAC (Free Lossless Audio Codec) audio fajla te se i striming servisi razlikuju po kvalitetu reprodukcije“, navodi Uzelac.

Prema njegovim rečima, činjenica je da je digitalni zvuk neuporedivo jeftinji i dostupniji, ali ploča nudi drugačije uživanje u muzici, traži posebnu pažnju i ljubitelji vinila posebno uživaju u ritualu koji ploča traži.

„Pride, u vremenu u kome smo zasićeni lako dostupnim audiovizualnim sadržajima, ploča predstavlja nešto opipljivo. Fizički medij koji je vaš zauvek. Nakon što ste izvukli ploču iz omota, stavili je na gramofon, očistili prašinu četkom od konjske dlake ili, ne daj Bože, od karbonskih vlakana, spustili iglu na početak strane, ta nećete ustajati da preskačete pesme. Ploča nam vraća naviku slušanja celih albuma“, ističe Uzelac.

Ploče ostaju na policama

Ipak, on ne veruje da značajnu ulogu u povratku vinila igra nostalgija kao takva. Kako kaže, dvadesetogodišnjak koji upravo sada u Beogradu izlazi iz neke od prodavnica sa novom pločom pod miškom rastao je uz muziku skinutu preko Napstera, ili su mu je roditelji puštali sa Jutjuba.

„Jutjub postoji od 2005. godine, MP3 format je u upotrebi/zloupotrebi od sredine devedesetih. Činjenica je da poneki primerci mlađih generacija gaje izvesno poštovanje prema onim nekim vremenima, kada je život bilo sporiji i jednostavniji, a muzika bolja. Rado ću se svađati oko ove teze. Moj sin, petnaestogodišnjak, u sobi ima kasetofon, gramofon i CRT televizor.

Ovo poslednje i nas zbunjuje. Generalno ga fasciniraju neki predmeti, naročito tehnika iz prošlosti. Ne možemo gledati na ploču kao na statusni predmet, ali s obzirom na cene, razumem na šta mislite. Kolekcionarski svakako da.

Mislim da su kupci vinila ljubitelji muzike koji nikada nisu ni prestali da slušaju ploče. To su i kolekcionari kojima je važnije da ploču poseduju nego da je slušaju. Među njima su i klinci koji prate trendove. I tu su ostali. Mada ne znam ko bi bili ostali. Verujem da je puno mladih koji iz čiste znatiželje počnu da se bave pločama. Povežu nasleđeni hi-fi sistem, kupe novu iglu, prvo preturaju po pločama svojih roditelja, a onda počnu da kupuju i nove“, kaže Uzelac.

Problem pažnje

Navodi i da je čitao statistiku koja govori da se velika većina novoprodatih ploča uopšte i ne sluša. I zato veruje da više od pola prodatih ploča danas ne silazi sa police. To objašnjava na sledeći način.

„Ljudi imaju drugačije navike danas. Problem sa pažnjom je ozbiljna stvar i potrebno je uložiti izvestan napor da bi nešto dugo i sporo pogledali, pročitali, poslušali. I to ne važi samo za mlade. Drugi problem je što, a svaku generaciju studenata prvo ovo pitam, mladi slušaju muziku prvenstveno u pokretu i u velikom procentu (preko 90%) isključivo na slušalice, čak i kada su kod kuće.

Za kolektivno slušanje posao radi kakav mali blutut zvučnik. Na događajima koji promovišu Hi-fi, kakav je i naš Hi Files Show preovlađuju sede glave. Bar nas koji još uvek imamo kosu. No, nadam se da će se to promeniti. Mislim da povratak vinila nije prolazan fenomen, ali verujem da će se vrtoglavi rast prodaje umiriti veoma brzo i da će ostati u nekoj niši što se globalnog tržišta tiče, solidnoj i konstatnoj, ali ipak – niši“, zaključuje Uzelac.

Mladi kupuju iz želje da muziku imaju fizički kod sebe

Iz prodavnice Music Box & Vinyl Shop su ranije za Forbes Srbija istakli da se danas najviše prodaju gramofonske ploče, iako još postoji interesovanje za kompakt diskove.

Tada su nam rekli da je kod domaće muzike odnos u procentima 50-50 (polovina je onih koji kupuju diskove, polovina je onih koji kupuju ploče). S druge strane, kada je reč o stranoj muzici odnos je 80-20, u korist gramofonskih ploča.

„Mlađi su preskočili kompakt diskove i imaju izbor između gramofonskih ploča i platformi za slušanje muzike. Oni koji se odluče za ploče sigurno su to uradili malo iz pomodarstva, ali i želje da to nešto imaju fizički kod sebe. A tu je i ona priča da je zvuk sa gramofonskih ploča najbolji. To je naravno tačno, ali to mora da proprati i sistem na kome se ploče slušaju“, objašnjavaju iz Music Box & Vinyl Shop-a.

Najtraženiji su ex-SFRJ naslovi – rok, džez, ali i narodna muzika. To, kažu, važi i za nove ploče, reizdanja, ali i za polovne ploče koje često dostižu neverovatne cene.

„Generalno, ploče kupuju svi. Najviše ih kupuju ljudi srednjih godina i stariji. Ali polako ih sustižu i mlađe generacije. Naravno da finansijski uslovi diktiraju koja grupa ljudi šta i koliko kupuje. Generalno, nema nekog pravila. I mlađe generacije su sve više zastupljene u rastućem trendu kupovine gramofonskih ploča. Počinju dosta skromno i sa vrlo malo informacija. To neki put ima i komičnu notu. Ali vrlo brzo se informišu i stvar postavljaju na pravo mesto“, kažu naši sagovornici.

Povratak ploča se ne može posmatrati kao kratkoročni trend

Biljana Petrović iz kompanije za istraživanje tržišta Intelligence Market Research kaže da je povratak ploča vrlo vidljiv i da se taj povratak ne može posmatrati kao kratkoročan ili isključivo nostalgičan trend. Kako je istakla, to je deo šireg tržišnog pomaka koji dobija na značaju među različitim generacijama potrošača.

„Ono što je posebno zanimljivo jeste da kupci nisu samo starije generacije koje imaju emotivnu vezu sa pločama. Potražnja polako dolazi i do mlađih potrošača koji počinju aktivno da učestvuju u ovom tržištu i ploču doživljavaju kao novo, autentično iskustvo. Tu se može primetiti međugeneracijski uticaj, gde stariji prenose interesovanje na mlađe, ali mlađi zatim razvijaju sopstveni odnos prema ovom formatu“, ističe.

Ovaj fenomen je, kako je istakla, vrlo logičan.

„Digitalni formati dominiraju kada su u pitanju funkcionalni benefiti poput kvaliteta zvuka, dostupnosti i praktičnosti, ali ploče odgovaraju na drugačije potrebe, pre svega na potrebu za dubljim, angažovanijim iskustvom. Proces slušanja ploče uvodi određeni ritual i zahteva prisustvo, što je u suprotnosti sa ‘instant’ konzumacijom muzike na striming platformama“, objašnjava Petrović.

Biljana ističe da je muzika postala beskonačno dostupna i da se često konzumira kao pozadinski sadržaj, a gramofonske ploče vraćaju fokus i daju slušanju veću težinu.

„U praksi se pokazuje da upravo taj osećaj fokusiranosti i izdvojenosti iz digitalnog okruženja ima veliku vrednost za potrošače. Drugim rečima, ploča ne konkuriše digitalu na istim kriterijumima, već funkcioniše u drugačijoj vrednosnoj kategoriji“, kaže Petrović.

Stariji traže nostalgiju, mlađi autentično iskustvo

Savremeni potrošači, ističe, kupuju ploče iz kombinacije više faktora.

„Zvučni kvalitet jeste deo percepcije, ali u većini slučajeva nije primarni motiv. Mnogo je jača emocionalna i simbolička komponenta. Kod starijih kupaca prisutna je nostalgija i lična istorija, dok mlađi prepoznaju ploče kao autentični i drugačiji način povezivanja sa muzikom. Istovremeno, ploča ima i izrazitu simboličku vrednost, jer signalizira određeni ukus, stil života i odnos prema muzici.

Pored toga, izražena je i kolekcionarska dimenzija – ograničena izdanja, posebne verzije i fizičko posedovanje proizvoda stvaraju dodatnu vrednost koja ne postoji u dugitalnom okruženju. Na kraju, ono što povezuje sve ove motive jeste iskustvo, način na koji se muzika konzumira postaje jednako važan kao i sama muzika“, objašnjava.

I u drugim oblastima vide se slične pojave. Među tim oblastima su analogna fotografija, knjige u fizičkom obliku i oflajn aktivnosti.

„Ovaj trend se može posmatrati kao reakcija na digitalnu prezasićenost i konstantnu izloženost sadržaju. Potrošači sve više traže ravnotežu i žele iskustva koja su sporija, opipljiva i zahtevaju veću pažnju. U tom kontekstu, vinil se uklapa kao prirodan odgovor na potrebu za ‘usporavanjem’ i dubljim doživljajem. Nije u pitanju odbacivanje tehnologije, već težnja ka drugačijem, svesnijem načinu konzumacije“, kaže.

Vizuelni identitet važan

Estetika i vizuelni identitet takođe imaju značajnu ulogu u percepciji vinila, posebno kod mlađih generacija. Veliki format omota, dizajn i specijalna izdanja često se izdvajaju kao važni elementi koji doprinose ukupnom iskustvu i doživljaju proizvoda.

„Kod mlađih potrošača koji su odrasli na vizuelno intenzivnim platformama, poput Instagrama i Tiktoka, estetska vrednost ploče nije sporedna, ona je često primarna. Ploča mora lepo da izgleda na polici, mora biti ‘instagramična’, mora da komunicira nešto o vlasniku i u prostoru u kom se nalazi. Za mlađe kupce, vinil često postaje deo ličnog identiteta i načina izražavanja. Zbog toga estetika može da ima značajan uticaj na odluku o kupovini, ponekad čak i kao inicijalni motiv za interesovanje za ovaj format“, zaključuje Petrović.

izvor : Forbes.rs