Zašto nije teško blokirati Ormuski moreuz !

Decenijama je globalna pažnja usmerena na potencijalnu „crvenu liniju“ iranskog nuklearnog programa. Obaveštajne agencije prate instalacije centrifuga, raspravljaju o nivoima obogaćivanja uranijuma i spekulišu o mogućnosti da Iran brzo dođe do nuklearnog oružja.

Ali dok svet posmatra iranski nuklearni program, Iran ima daleko neposredniju stratešku polugu.

Najmoćnije iransko oružje nije bomba. To je geografija koju kontroliše.

Ormuski moreuz je uzak pomorski prolaz između Irana i Omana. Ako bi taj prolaz bio efektivno zatvoren ili značajno ograničen tokom bilo kog dužeg perioda, ekonomske posledice mogle bi da budu uporedive sa velikom vojnom eskalacijom.

Tržišta već reaguju na tu mogućnost. Cena sirove nafte rasla je iznad 110 dolara po barelu jer trgovci u cene uračunavaju rastući geopolitički rizik. Ali taj skok možda predstavlja samo ranu fazu potencijalnog energetskog šoka ukoliko se tenzije dodatno pojačaju.

Pravi problem nisu samo više cene goriva. Reč je o ranjivosti globalnog energetskog sistema koji u velikoj meri zavisi od nekoliko ključnih tranzitnih ruta.

Najopasnije energetsko usko grlo na svetu

Ormuski moreuz je najvažnije usko grlo u globalnom naftnom sistemu. I možda najmoćnije strateško oružje Irana. Gotovo 20% svetskih zaliha nafte prolazi kroz ovaj uski morski prolaz. To svaki poremećaj pretvara u potencijalni šok za globalnu ekonomiju.

Decenijama analitičari i kreatori politika upozoravaju na mogućnost da Iran zatvori moreuz u slučaju vojnog sukoba. Svaki put kada tenzije porastu, ponovo se postavlja isto pitanje: da li Iran zaista može to da uradi?

Odgovor nije tako komplikovan kao što mnogi misle. Sve se svodi na geografiju i matematiku.

Matematika uskog prolaza

Ormuski moreuz nalazi se između Irana na severu i Omana na jugu. Na mapi izgleda dovoljno široko da bi njegovo zatvaranje zahtevalo veliku pomorsku bitku.

Ali globalna pomorska trgovina ne funkcioniše na taj način.

Komercijalni brodovi prate strogo definisane pomorske saobraćajne rute koje su osmišljene da spreče sudare i omoguće uredan prolaz. U slučaju Ormuskog moreuza, te rute sabijaju kretanje svetskih naftnih zaliha u izuzetno uzak koridor.

I upravo to stvara snažno usko grlo.

Na najužem mestu Ormuski moreuz širok je oko 34 kilometra. To može zvučati prostrano, ali tankerski saobraćaj se ne raspoređuje po čitavoj širini prolaza.

Umesto toga, brodovi prate sistem razdvajanja saobraćaja koji se sastoji od dve pomorske trake široke po tri kilometra. Razdvojene su tampon-zonom širokom tri kilometra. U praksi to znači da su „arterije“ globalnog naftnog sistema sabijene u svega nekoliko kilometara plovne vode.

Još značajnija je sama geografija. Severna plovidbena traka prolazi relativno blizu iranske obale. Sa položaja na kopnu, iranske snage mogu lako da pokriju čitav tranzitni koridor protivbrodskim raketama, dronovima, artiljerijom i radarskim sistemima.

Ni sami brodovi nisu naročito teške mete. Savremeni supertankeri mogu da prevoze dva miliona barela sirove nafte i sporo se kreću kroz uski kanal. Njihova veličina i predvidive rute čine ih veoma vidljivim i ranjivim.

Ali rakete su samo deo jednačine.

Mornaričke mine kao ključni faktor

Pomorske mine spadaju među najefikasnija sredstva ikada razvijena za zatvaranje uskih plovnih puteva. Iran decenijama razvija tu sposobnost. Čak i relativno mali broj mina može da zaustavi komercijalni brodski saobraćaj.

Nije potrebno potopiti desetine brodova. Dovoljno je da jedan tanker udari u minu – ili da osiguravajuće kompanije procene da je pretnja verodostojna – i saobraćaj može gotovo odmah da stane.

Vojni planeri ovu strategiju nazivaju „anti-access / area-denial“. Cilj nije poraz američke mornarice u otvorenoj bici. Cilj je stvoriti toliko opasne uslove da komercijalni brodovi jednostavno odbiju da uđu u područje.

I upravo je to ključna tačka.

Iran ne mora fizički da blokira Ormuski moreuz brodovima ili barijerama. Dovoljno je da prolazak učini previše rizičnim.

Zašto tržišta obraćaju pažnju

Pošto kroz Ormuski moreuz prolazi ogromna količina nafte, čak i sama percepcija mogućeg poremećaja može da pomeri tržišta.

Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i drugi proizvođači iz Persijskog zaliva izgradili su naftovode koji zaobilaze moreuz. Ali ti pravci pokrivaju samo mali deo izvoznog kapaciteta regiona. Većina nafte iz Zaliva i dalje zavisi od tankerskog transporta kroz Ormuz.

Ako bi taj tok bio prekinut – makar i privremeno – globalni energetski sistem bi gotovo odmah osetio posledice.

Zalihe nafte mogle bi kratkoročno da ublaže udar, ali dugotrajniji poremećaj bi smanjio ponudu i snažno podigao cene. Efekti bi se proširili daleko izvan energetskog tržišta, utičući na troškove transporta, inflaciju i ekonomski rast širom sveta.

Zato svaki novi incident u Persijskom zalivu tera trgovce da pažljivo prate kretanje tankera i satelitske snimke. Ormuski moreuz nije samo još jedna pomorska ruta.

Pravo strateško pitanje

Uprkos stalnoj retorici, dugotrajno zatvaranje moreuza nosilo bi ogromne rizike i za sam Iran. I njegov izvoz nafte prolazi kroz isti plovni put, a direktan sukob sa američkim i savezničkim mornaričkim snagama mogao bi brzo da eskalira.

Ipak, strateška poluga i dalje postoji.

Iran ne mora trajno da zatvori moreuz da bi poremetio globalna tržišta. Ako bi Iran postavio mine, rasporedio protivbrodske rakete ili uznemiravao tankere dronovima i brzim čamcima, komercijalni saobraćaj mogao bi gotovo odmah da stane. Čak i uklanjanje mina i obnavljanje bezbedne plovidbe moglo bi da potraje nedeljama ili mesecima dok američka mornarica traga za lansirnim položajima, raketnim baterijama i plovilima za polaganje mina duž iranske obale.

To stvara opasnu dinamiku eskalacije. Kada globalna naftna tržišta počnu da se blokiraju i pritisak saveznika i ekonomija zavisnih od energije počne da raste, Vašington bi imao snažan podsticaj da silom ponovo otvori moreuz. Ono što počinje kao pomorska i vazdušna kampanja za obezbeđivanje pomorskih ruta lako bi moglo da preraste u širi pokušaj neutralizacije iranske vojne infrastrukture duž obale Zaliva. Tada raste rizik od dubljeg sukoba, potencijalno i uz uključivanje kopnenih snaga.

Iran možda nikada neće detonirati nuklearno oružje. Ali pretnjom najvažnijem svetskom naftnom uskom grlu već poseduje stratešku polugu koja može da uzdrma globalnu ekonomiju. I uvuče velike sile dublje u sukob.

izvor : Robert Rejpijer, saradnik Forbes