„Kako je moguće da su ovo dopustili“.

Razrogačene oči, neujednačen ten, vidljivi ubodi od injekcija (fileri) i naglašena šminka – ekstremni krupni portreti najbližeg kruga saradnika predsednika Trampa, među kojima su Karolin Livit, Sjuzi Vajls, Džej Di Vens i Marko Rubio, izazvali su pravu buru na internetu nakon što su prvi put objavljeni u okviru razotkrivajućeg teksta magazina Vanity Fair o Beloj kući.

Fotografije nekih od najmoćnijih ljudi u zemlji koje nisu laskave danas su prava retkost. Na primer, Karolin Livit, portparolka Bele kuće, gotovo uvek se pojavljuje ispred kamere sa sigurne distance, pažljivo kontrolisana i udaljena od direktnog pogleda javnosti.

Fotografije je snimio Kristofer Anderson, kao vizuelnu pratnju tekstu novinara Krisa Vipla, koji je nastao na osnovu godinu dana otvorenih razgovora sa Sjuzi Vajls, šeficom osoblja Bele kuće. Andersonovi portreti ključnih članova Trampove druge administracije kreću se od formalnih i zatvorenih, do neprijatnih i uznemirujućih. U eri moćnih PR timova i pažljivo ispoliranih imidža, mnogi se pitaju kako je uopšte moguće da su ovakve fotografije ugledale svetlost dana, prenosi „Jutarnji„.

Iako može delovati neobično, Anderson se ovim pristupom bavi već više od dvadeset godina, koristeći kameru da ogoli fasadu i politički teatar različitih administracija.

Karijeru je započeo kao ratni fotograf u agenciji Magnum Photos, ali je širu prepoznatljivost stekao krajem dvehiljaditih, kada su se njegovi sirovi, klaustrofobični crno-beli portreti političara, sa svim njihovim nesavršenostima, pojavili u New York Times Magazine tokom predsedničke kampanje.

Njegova knjiga „Stump“, objavljena 2014. godine, ponovo je predstavila te fotografije u neutralnijem kontekstu, bez novinarskog teksta i dodatnih objašnjenja.

Na stranicama knjige našli su se portreti Mita Romnija, Baraka Obame, Krisa Kristija, Džoa Bajdena, Kondolize Rajs i drugih. Prema Magnumu, Anderson je ove radove opisao kao „rendgenske ikone“, jer otkrivaju ono što se krije ispod površine američke politike. Bez obzira na to da li su u crno-beloj ili u boji, ta ideja nastavila je da oblikuje njegovu fotografsku karijeru.

Andersonov stil fotonovinarstva postao je naročito popularan tokom 2010-ih, kada su foto-urednici tražili slike koje odgovaraju sve dramatičnijem političkom okruženju.

Veliki magazini poput New York Timesa, New York Magazinea i TIME-a rado su objavljivali njegove nemaskirane portrete političkih figura, ali i radove njegovih kolega, poput Marka Pitersona, poznatog po uznemirujućim portretima Sare Pejlin, ili Dine Litovski, koja je snimala intenzivne prizore sa političkih skupova. Ovaj stil se vremenom proširio i van politike, na teme poput mode, pa čak i fotografija pasa.

Sam Anderson tvrdi da kameru usmerava na isti način prema svima, bez obzira na političku pripadnost. Iako se može reći da pristupa jednako i jednoj i drugoj strani političkog spektra, pojedine ličnosti iz šireg političkog okruženja ipak nisu prošle kroz njegov objektiv bez posledica.

izvor : nova.rs