Jedno …Sjećanje i ništa više !
Teško je kada vam ode prijatelj …. i to zauvijek.
2024 godina je bila …
Prvu vest o smrti je objavio originalni član ovog rok sastava, bubnjar Predrag Pedja Cvetković.
“Dragi prijatelji, sa velikom tugom vas obaveštavam da je danas preminuo moj prijatelj, brat i lider našeg benda “Alisa”, Miroslav Živanović – Pile. Počivaj u miru, prijatelju moj, sa tvojim anđeoskim glasom, dostojnim nebeskom svodu”, oprostio se Cvetković od svog kolege pevača.
Podsetimo, “Alisa” je srpski i jugoslovenski pop rok bend iz Beograda, osnovan 1984. godine.
Grupu su u originalu činili: Miroslav Pile Živanović (vokal), Predrag Pedja Cvetković (bubanj), Aleksandar Kićanović (klavijature), Zoran Jančeski (gitara) i Marko Glavan (bas gitara).
Širu popularnost u SFRJ stekli su krajem osamdesetih godina, a iznenada su prestali sa radom 1990. godine. Bend se na kratko okupio u periodu od 2001. do 2002. godine kako bi izdao album naziva baš kao i bend – “Alisa”.
Nakon toga rok sastav je počeo sa radom 2017, a naredne godine objavio je muzički video-spot i pesmu “Pijane noći”.
Povratak na scenu “Alisa” je najavljivala prošlih godina, što se desilo u punom zamahu 2022. godine, kada su objavili dvostruki kompilacijski album “Najbolje iz zemlje čuda”.
Za svoj rad dobili su veliki broj priznanja i nagrada, a široj javnosti poznati su po hit pesmama “Sanja”, “Kesten”, “Da li si čula pesmu umornih slavuja”, “Posle devet godina”
“Prvi album smo snimili za ‘Jugodisk’, jer drugi nisu videli taj potencijal. Ratomir Krkić je bio onaj koji je razumeo o čemu se radi i učestvovao je u tome sa nama. Bili smo mladi, nismo bili profesionalci, ali smo bili talentovani. Bilo je svega i svačega, a ja nisam bio spreman na sve to.
Nisam se snašao. Maltene jedan dan si niko i ništa, a već sledeći dan si neko i nešto. Nikad se nisam vozio avionom, a onda se desila ‘Sanja’ i ja nedelju dana nisam izlazio iz aviona. Hari Varešanović je jednom prilikom rekao nešto što najbolje opisuje šta se zapravo desilo: ‘Tada su se pojavili neki ljudi, otpevali su ‘Dunavom brodovi plove’ i zapalili su celu Jugoslaviju'”, rekao je.
Potom je nastavio o pesmi koja ih je lansirala na sam vrh:
“Moj prijatelj Jovan Stojiljković je napravio ‘Sanju’ onda kada ja nisam ni komponovao. Bio sam kod njega u kući, družili smo se i pili, on je u jednom momentu počeo da piše tekst, probali smo nešto i napravili pesmu. On se zapravo ne seća kako smo uradili jednu strofu te noći.
Pola tog teksta se uopšte nije sećao ujutro. Samo se probudio i video tekst na stolu, ja sam ga pitao da li je dobro, a on mi je rekao: “Fenomenalno!”. Iz njega je izašla čista poezija koja može i da se recituje. Napravio je nešto neverovatno, a nije ni bio svestan.”
Njegov život obeležilo je i teško odrastanje, a svoju biološku majku sreo je sa svojih 50 godina.
“Majka je insistirala na tome da se vidimo, nudila se da dođe. Dogovorili smo se da ja dođem kod nje u Pariz kako bismo se upoznali. Mene su odbili za vizu, ali je majka otišla kod neke svoje prijateljice koja je imala visoku funkciju u nekoj od zapadnjačkih ambasada.
Njih dve su mi sredile vizu, ja sam otišao tamo i ugojio sam se za 15 dana jedno sedam kila. Susret s majkom je bio jako emotivan, neverovatna je stvar upoznati majku u pedesetoj godini. Boravak kod njih je bio prijatan, oni su bili divni prema meni. Majka se nakon razvoda od oca preudala za jednog divnog čoveka, s kojim je imala sina, mog polubrata Đankarla, koji je u to vreme bio teško bolestan.
Radili su u Parizu, letovali su u Italiji, jer je moj očuh iz Kapa di Montea, gde me je nekoliko puta ugostio. Bili su uvek divni prema meni i više nego što sam mogao da očekujem. Nikada me nisu odvajali od Đankarla, koji je bio divan dečko. Nažalost, on je mlad umro.
Otkad mi je majka umrla, nemam želju da odem tamo, očuh je sad dementan pa ni s njim ne mogu da komuniciram normalno. Šteta što je sve tako ispalo, ali to ne može da se promeni. Majka je osećala da mi nešto duguje, pa mi je u to vreme i finansijski pomagala, što nije specifično za zapadnjake. Nasledio sam tamo jednu kućicu, koja je divna i razmišljam da je obiđem”, objasnio je Pile.
” Ne zna se šta nosi dan, a šta noć. Ostalo je samo da se pomolim Bogu za zdravlje i da ljudima prenesem da – kad jednom izgubiš zdravlje, ono se ne vraća. Kad si zdrav, besmisleno ti je da o tome govoriš, a onda se sve promeni…”
P.s.
Prijatelju znam kolika je bila tvoja želja da pokloniš koncert Banja Luci, ali nije bilo “sluha sa druge strane” na veliku žalost svih ljubitelja tvoje pjesme . Zahvaljujući jednoj divnoj osobi, Dragani koja nas je upoznala i koja je iskreno i istinski željela da nas dvojica uspijemo u toj namjeri, isto nije bilo moguće jer … život čini svoje !
Izvor Kurir
Foto Tanjug, Nikola Đorđević
