Pozitivne izjave o razvoju Banjaluke na manifestaciji “Dani Srpske u Srbiji”

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević izjavio je da je Banjaluka uradila mnogo na svojoj prepoznatljivosti i urbanizaciji, ali da, osim infrastrukture, mora da se gradi i kao grad, ne samo formalno-pravno, nego i sadržajno, po svom karakteru.

“Verujem da će ova ekipa oko Igora /Radojičića/, kao i svi u Banjaluci nastaviti i dalje da rade. Čestitam na ovome što je Banjaluka uradila kao kandidat za Evropsku prestonicu kulture, ali ne sme odustati, ima još mnogo prostora da se radi”, rekao je Vučević.

On je, govoreći na manifestaciji “Dani Srpske u Srbiji”, koja se ove godine održava putem TV emisija na RTRS, RTS i više od 40 televizijskih stanica u Srbiji, naveo da se Banjaluka, na ponos svih, razvija ne samo infrastrukturno, nego i kulturno, duhovno i identitetski.

“Mi smo svi srećni kada se Banjaluka razvija i doživljavamo kao da se razvija deo nas. Ne želimo da Banjaluka, Bijeljina, Trebinje ili bilo koji drugi grad ili opština u Srpskoj ostanu nerazvijeni, jer to nije dobro ni za Srbiju. Želimo da Banjaluka bude jedna snažna zapadna prestonica našeg naroda i da bude centar okupljanja”, istakao je Vučević.

On je rekao da je veoma važno što Republika Srpska ima svoje predstavništvo u Srbiji, kao i da postoji manifestacija “Dani Srpske u Srbiji”, te podsjetio da se u Srbiji obilježava Dan Republike Srpske i drugi važni datumi, a da je na inicijativu predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika uveden i novi zajednički praznik – Dan srpskog jedinstva koji se praznuje 15. septembra.

“To je datum proboja Solunskog fronta, kada je jurišem biblijskih razmera srpske vojske došla sloboda i za ono što zovemo danas Vojvodinom, ali ono što zovemo Republikom Srpskom, koje su do tada pripadale drugim imperijama. Zahvaljujući tome mi smo dobili slobodu i mogućnost da pričamo na svom jeziku, ispoljavamo svoju veru i kulturu”, rekao je Vučević.

On je naglasio da Predstavništvo Republike Srpske u Beogradu ima i političku konotaciju i narativ, što se ne može isključiti, kao ni građenje političkog subjektiviteta Republike Srpske, ali da se time se ne narušava dejtonski koncept BiH.

“Mi prosto moramo jedni druge čuvati i pomagati, ne ugrožavajući bilo koga. Zašto bi bilo uopšte potrebno da naglasimo kada sarađuju Banjaluka-Beograd-Novi Sad da to nije ni protiv koga? Stvarno nije ni protiv koga”, istakao je Vučević.

On je naveo da ovi gradovi gledaju kako da se pobijedi kovid 19, kako da Novi Sad pomogne Banjaluci za Evropsku prijestonicu mladih, kako da se imaju bolji auto-putevi, kako da lakše putuju jedni ka drugima.

“Toliko smo prožeti svakodnevnim kontaktima da je to prosto neraskidivo. Ne treba to nikoga da plaši, ni kada pričamo srpskim jezikom, ni kada pišemo ćirilicom, ni kada ističemo našu kulturu. Naša kultura nije protiv nikoga, ona je deo sveukupnog evropskog ili balkanskog kulturnog potencijala. Treba da budemo ponosni, poštujemo tuđe, ali iznad svega volimo svoje”, istakao je Vučević.

Zamjenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić čestitao je Banjaluci na odluci da se formalno pobratimi sa Beogradom, te istakao da je to za Beograd važnije nego pobratimstvo sa Moskvom, kao i da će potpisivanje Povelje o bratimljenju biti važan svečani i formalni čin, ali da je važno da se zaista sarađuje i da ta saradnja bude sadržajna.

On je napomenuo da je sa gradskim vlastima Banjaluke već razgovarano da neki od poznatih beogradskih festivala – FEST, BITEF, BEMUS, džez festival, imaju i neka svoja skraćena izdanja i u Banjaluci, da nekoliko koncerata bude organizovano i u Banjaluci kada je džez festival, kao i da beogradska pozorišta Atelje 212 i Beogradsko dramsko pozorište odigraju predstave u Banjaluci.

“Ako već dolazi neko iz inostranstva u Srbiju, onda gostovanje treba da vide i građani više gradova, između ostalog i Banjaluke, jer tako stvaramo jedinstven kulturni prostor. Ako već nismo jedna država, onda da imamo jedinstven kulturni prostor, da pokažemo da smo jedan narod i to je nešto što ćemo raditi u budućnosti”, rekao je Vesić.

On je ponovio da će, u saradnji sa Banjalukom, u Beogradu biti otvorena Krajiška kuća, koja neće biti samo mjesto gdje će se kupovati autentični krajiški proizvodi, nego i neka vrsta mini kulturnog centra.

Vesić je rekao da će nastojati da u Banjaluci bude otvorena Beogradska ili Šumadijska kuća, ali i da se razmijene spomenici kao Petru Kočiću, te da će Beograd podići spomenik Trebinjcu Luki Čeloviću koji je više zadužio Beograd nego Trebinje, a bio je jedan od najbogatijih Beograđana i svoje zadužbine vrijednosti veće nego Nobelova nagrada ostavio Beogradskom univerzitetu.

Vesić je naveo da, generalno, Beograđani i Beograđanke malo znaju o Republici Srpskoj, te da to treba promijeniti i da građani Srbije treba da u poznaju Republiku Srpsku, njene turističke destinacije, ali i da osnovci iz Srbije idu na ekskurzije u Srpsku.

On je napomenuo da je razgovarao sa ljudima iz Vlade Republike Srpske da se u Beogradu uredi jedan park koji će nositi naziv park Republike Srpske i koji će biti promocija same Srpske, odnosno ideja je da bude uređen tako da svaki njegov dio bude posvećen jednom kraju Republike Srpske.

“Da tu bude maketa nekog manastira, planine, da se zasade karakteristične biljne vrste. To će biti dobra prilika za našu decu da nauče geografiju Republike Srpske. A što se tiče ekskurzija, neće se više tako lako ići u inostranstvo, pa eto prilike za mlađe da malo putuju po Srbiji i Republici Srpskoj”, rekao je Vesić.

srna